Last updated on September 4th, 2020 at 04:28 pm
Школовање код куће је одлука родитеља да својој деци и породици подаре већи степен независности и слободе одлучивања о томе како ће да живе, проводе време, уче…
Побуде за опредељење у овом правцу различите су код сваке породице. Од насиља у школама, неадекватног наставног плана и програма, преко страха од обавезне вакцинације, до чисто личног опредељења да се проведе живот у миру са сопственом децом.
Колико разноврсних разлога за школовање код куће има, толико има и различитих стилова. Многи родитељи, широм света, определе се да прате стандардни школски план и програм. Неки се определе за алтернативне планове базиране на природи или религији који су у понуди на интернету. Постоје такође и едукативне филозофије у оквиру којих је могуће школовати децу код куће, као што су Монтесори, Шарлот Мејсон, Валдорф, итд. Један од најслободнијих избора за родитеље је Нешколовање (енг. unschooling). Тада је образовање детета потпуно препуштено његовим интересовањима (које родитељ треба да помогне детету да открије и гаји). Тада дете најбоље напредује и најлакше учи. Али, није сваки стил адекватан за сваку породицу и свако дете.
Поставља се питање средине и окружења. Како се ми као родитељи с тим можемо носити? Ако родитељи помену да желе да школују дете код куће, средина их одмах попреко гледа. Многа се питања постављају и многа копља ломе. Али средини и окружењу не треба дозволити толлики утицај на наше личне изборе. Свако објашњавање и оправдавање наших избора ставља нас у подређени положај, док у ствари наш положај то није. Питање социјализације је оно на које родитељи најчешће наилазе, јер се сматра да ако дете не иде у школу, онда сигурно седи цели дан у кући и уопште не излази напоље. Али, напротив, када се определе за школовање код куће, родитељи наилазе на већи степен аутономије провођења слободног времена. Самим тим породице често заједно путују, посећују музеје, зоолошке вртове, а сама деца имају могућност похађања ваннаставних активности.
Школа у кући или – и кућа је школа
Школовање код куће углавном не може и не треба да опонаша школску учионицу у кућној атмосфери. Прављење школске атмосфере није могуће извести у потпуности (или уопште) у кућном окружењу, јер су деца код куће опуштенија. Окружена су родитељима који не могу имати степен ауторитета као наставници и учитељи, затим браћом и сестрама, од којих се не могу дистанцирати као од другара у школи.
Пошто није могуће у потпуности реплицирати школски час и школску атмосферу, онда томе не треба ни тежити, да не бисмо ставили непотребан терет на своја родитељска плећа.
Како онда спроводити школовање код куће, питају се многи. Као прво и основно, треба неговати атмосферу спонтаног учења и стварања, где се детету омогућава да прави рукама, спознаје материјале, поставља питања, тражи одговоре… Детету треба помоћи да сâмо научи да потражи одговор на питање које га интересује, тако што га упућујемо на књиге, интернет странице, материјале и процесе који ће му у томе помоћи. На овај начин избегавамо да представимо себе као свезнајуће машине које дају одговоре, а истовремено дете учимо да учи, сазнаје и открива самостално. Ова самосталност ће се исплатити у каснијим годинама, где ми нећемо морати да бдимо над нашим 12-огодишњим дететом и проверавамо да ли је све урадило.
Други специфичан аспект школовања код куће јесте то што треба да искористимо све прилике за учење које нам се укажу у току дана и на тај начин да смањимо потребу за седењем над књигом, писањем, преписивањем и „бубањем”. Неке од могућности су кување с децом (ово је стопостотни погодак за спонтано учење математике код млађих узраста), шетње у природи (учење географије, биологије, па чак и историје понекад), посете различитим културним институцијама (музеји, позоришта…), па чак и спонтан разговор на неку одређену тему за време ужине. Даље, могуће је искористити дечију приврженост гледању цртаћа и филмова, те и тај медијум искористити за учење. Пажљиво одаберите одговарајуће цртаће који уче неку тему (моја деца обожавају Браћу Крет и заиста су много научила из тог цртаћа), бирајте квалитетне документарце о различитим културама, локацијама или животињама. Све ово омогућава деци да уче, а да и не схватају да то раде.
Како то изгледа у пракси – Један дан школовања код куће
Сам начин организовања дана који породица проводи код куће умногоме зависи од афинитета саме породице, али навешћемо један могућ пример како се одвија школовање код куће. Заправо, ово је пример како породица проводи читав дан, те се не базира само на „школском” аспекту већ и на активностима које децу уче вредноћи, уредности, брижности…
Након флексибилног јутарњег устајања, деца обављају свој део бриге о хигијени куће и себе (намештање кревета, лична хигијена, брига о кућним љубимцима/животињама, кухињски послови…). На овај начин их учимо о уредности и важности самосталне бриге о себи и свом животном простору. Након заједничког припремања доручка и обеда, мајка (или отац) с децом седне да чита књиге на различите теме. То је нешто што се назива „Јутарњом корпом”, у којој је налазе историјске књиге, књиге о животињама, народима, местима на свету, Библија, картице са цитатима из Библијеи одабрана дела из прозе и поезије. За ову врсту активности довољно је и пола сата, мада деца углавном траже још. У зависности од концетрације, може се прећи на блок математичких задатака, где родитељ помаже кад је помоћ потребна. После овога деца су углавном већ уморна те се прелази на физичку активност или шетњу, након које следи ужина и одмор.
Породице с малом децом стављају млађу децу на спавање, а старији се одмарају уз неку књигу по свом избору. На почетку одмора, могу се такође заједно свима читати одабране сликовнице или дела из књижевности. Након одмора и ручка, деца могу радити на језичким активностима (читање, писање, меморизација стихова, страни језик…), недељној активности (активност која се ради једном седмично: свирање, певање, посматрање уметничких дела, шивење, прављење нечег корисног, кување) и пројекту (може бити породични или индивидуални и обухватати историју, биологију, географију…). Након овога следи слободно време за игру. Вече је за брзо распремање и заједничко време (играње друштвених игара, читање, гледање филма…). И на крају једног дугог, испуњеног дана следи спавање.
Да ли су родитељи довољно стручни за школовање деце код куће
Сваки родитељ који размишља о школовању код куће бар једном се запитао: „Могу ли ја то? Да ли сам довољно образован?” Сваки родитељ који има основну писменост може, ако жели, да школује своје дете код куће. Када наиђе на градиво које му је непознато, увек може да консултује литературу. Модел где се учи с децом, читају се књиге и траже информације на интернету, скида с родитеља одговорност да мора све да зна да би могао да научи своје дете.
Ако постоје предмети за које родитељ није стручан, и коришћење додатне литературе не решава проблем, увек се може потражити спољна помоћ. Постоји много ресурса за учење хемије, физике, математике за више разреде на интернету (и на српском и на енглеском језику) па се детету може помоћи да нађе адекватну помоћ која му је потребна. Ако је неопходно, може се контактирати и наставник који држи приватне часове за појашњење непознатог градива, или се неколико породица може организовати тако да један родитељ који, нпр. одлично за математику или страни језик, држи часове деци из тих породица.
* * *
Школовање код куће, дакле, није нешто што родитељи раде с децом 4–5 часова дневно већ је целодневни процес. Тачније би било рећи да је то непрекидан процес – треба користити сваку прилику да с децом причамо о свету око нас: док кувамо, купујемо поврће на пијаци, шетамо се, обилазимо музеје или манастире, посећујемо изложбе… На овај начин, деца усвајају знање кроз практичне примере и игру, а седење уз уџбеник заузима много мање времена и представља допуну овом главном, практичном начину учења.
Јасно је да овакав начин школовања захтева да бар један родитељ не ради, и то је често случај с породицама на западу које се одлучују за овај начин образовања. Такође, разуме се да оно не одговара свакоме, нити сви родитељи желе да се упуштају у то. Но, школовање код куће неоспорно има предности јер је засновано на асоцијативном начину учења, тј. усвајању знања кроз практичне примере и повезивање градива са светом око нас и свакодневним ситуацијама у којима се дете налази. Надамо се да ће тај начин школовања ускоро бити омогућен у Србији у пракси, а не само на папиру.
Темељно људско право за родитеља јесте првенствено право да бира врсту образовања за своју децу!