Етиопски цар Хајле Селасије, кога су комунисти у тајности убили након што су заузели његову земљу, оставио је ово трезвено упозорење: „Неделовање оних који су могли да делују; равнодушност оних који су знали шта треба да ураде; тишина гласа правде када је било најважније да се он чује; то је оно што је омогућило злу да тријумфује.“
Више од две деценије Међународна организација за породицу (IOF) предњачи у уједињавању и обуци лидера широм света ради заштите и промоције природне породице од све већег налета сила одлучних да је униште. Радећи с коалицијом партнера и креатора политике из многих нација, IOF је покренуо моћну армију утицаја кроз глобална окупљања нашег Светског конгреса породица, истовремено правећи истинску разлику с нашим признатим међународним часописом, нашим радом у Уједињеним нацијама и стварањем ресурса, као што је чувена књига Одрживих циљева развоја, а недавно и с представљањем нашег најновијег пројекта, портала Међународне породичне вести, највећег веб-сајта те врсте. У међувремену, као и увек, настављамо да аплаудирамо свима који говоре у одбрану породице и слободе, као што то Марк Левин ефикасно чини у својој важној новој књизи, Амерички марксизам.
У продорној анализи о упливу марксизма у готово све поре америчког друштва, Левин нас подсећа да је циљ Карла Маркса био да рачисти с оним што је сматрао пролазном буржоаском институцијом: „Укидање породице!” А такође и укидање њених пратећих структура.
„Маркс је проповедао“, пише Левин, „да се постојеће друштво мора укинути – његова историја, породице, школе и религије – за шта би могао бити потребан један период деспотизма, како би се друштво очистило од постојећих норми и заменило марксистичким рајем.” Колико год ово бизарно звучало, Левин наставља да показује забрињавајућ степен до ког је марксизам већ успео да продре у америчке институције – често тихо и испод радара.
Сврха ове књиге јесте да пробуди милионе родољубивих Американаца, који воле своју земљу, слободу и породицу, како би увидели реалност, а то је да се утицај марксизма све брже шири нашом нацијом. Оно што се дешава у нашој земљи није привремени хир или пролазни догађај. Амерички марксизам постоји, он је управо сада овде, и заиста је свеприсутан, а мноштво његових хибридних, али често испреплетених покрета активно ради на уништавању нашег друштва и културе и рушењу државе какву познајемо.
Игра је већ доста одмакла, каже Левин, али није прекасно – ако се сада покренемо.
Амерички марксизам је много напредовао ка успостављању својих циљева у последњих неколико година. Ако желимо да га победимо, јер то морамо учинити – иако је то застрашујућа и сложена мисија – прво морамо признати да он постоји и назвати га правим именом, затим морамо схватити колико је ствар хитна, а онда морамо сместа покренути и окупити јединствени патриотски фронт раније послушних, дивергентних и/или свадљивих друштвених, културних и политичких фракција и снага, којима је заједничко уверење да је Америка вредна одбране. Морамо одговорити на ситуацију у којој смо се нашли.
Позивајући нас да повратимо Америку, Левин каже,
За почетак, упозорио сам пре више година, у књизи Слобода и тиранија да се „морамо више ангажовати у јавним питањима… То ће захтевати нову генерацију … активиста, већег броја, оштроумнијих и артикулисанијих него пре…” Морамо искористити сваку прилику да повратимо институције тако што ћемо се кандидовати, гледати да добијемо именовану функцију и занимања – укључујући и она у академским круговима, новинарству и бизнису – попунити патриотама који могу да доведу до промене. Морамо преузети на себе задатак да учимо своју децу и унуке о томе колико је наша земља велика, да их учимо о Уставу и капитализму, о свим злима марксизма и о људима и организацијама које га промовишу. Морамо им објаснити зашто је важно подржати и поштовати нашу полицију и оружане снаге, које нас штите од криминалаца и страних непријатеља.
Али чак ни ово, Левин упозорава читаоце, „није ни приближно довољно. Заиста, судбина наше земље почива у вашим рукама и у томе да постанете јаки и гласни активисти наше нације и наше слободе.“ Признајући да нема све одговоре, Левин нуди неку врсту главног плана који укључује конкретне предлоге о бојкоту, образовању, корпорацијама, спровођењу закона итд. И кроз све то, кључ је бити проактиван. Што се тиче образовања, на пример, пре него што да конкретне предлоге, он саветује,
У сваком школском округу у Америци, локални одбори активиста патриотске заједнице морају се организовати, као што неки већ раде. Између осталог, они би требало да буду укључени у готово све аспекте локалног јавног образовања. Не можемо више препустити образовање наше деце и добробит наше заједнице „професионалцима“.
Што се тиче утицаја корпорација, након што цитира Ајн Ренд – „Највећа кривица савремених индустријалаца нису испарења из њихових фабричких димњака, већ загађење интелектуалног живота ове земље, које су они одобравали, помагали и подржавали“ – Левин препоручује, између осталог, да свака особа постане „информисан патриотски потрошач“ и да „користи друштвене медије за разоткривање, притисак и организовање протеста против политички и идеолошки непријатељских корпорација.“ А ако користите друштвене медије, „требало би да пронађете алтернативе корпоративним олигарсима“.
Што се тиче онога што он назива „ратом против полиције“, Левин каже: „Танка плава линија се ломи. А цивилно друштво тоне у хаос. Стога, осим што треба подржавати полицајце и полицијске управе на сваки начин, укључујући и то да их гласно бранимо, потребна им је наша подршка и на конкретан начин.”
У Левиновом гласу се осећа хитност, али не и очај док нас моли да се пробудимо и делујемо.
Иако нам се понекад чини да је будућност мрачна, не смемо се предати том непријатељу изнутра нити сада, нити икада… Ми нисмо тражили овај сукоб с њима, али он је ту. А истину говорећи, као и у првим данима рата за независност, ми губимо. Нажалост, већина земље је затечена неспремна и остаје неактивна. Ми морамо схватити да различити покрети повезани с марксизмом непрестано узбуњују, врше притисак, прете, претичу, па чак и дижу побуне како би постигли своје циљеве, за шта не постоји ефикасан или одржив контрапритисак или начин противљења – то јест, отпора. То се данас мора променити.
На крају нашег Светског конгреса породица 2017. у Будимпешти, председник IOF-а Брајан Браун замолио је све присутне да по повратку у своје земље свако учини све што је до њега да унапреди и заштити породицу. Од тада, напад на породицу и слободу овде у Америци је у порасту и ми поздрављамо благовремено излагање Марка Левина док понављамо његов позив на акцију.
Сада је време за акцију. Свако од нас мора одвојити време из свакодневног живота како би помогао у спасавању наше земље. Морамо бити тактични и спретни у одговорима на амерички марксизам и његове бројне покрете. Морамо се организовати, окупљати, бојкотовати, протестовати, говорити, писати и још много тога – и, где год је то прикладно, морамо користити марксистичке стратегије и тактике у борби против њега. Другим речима, морамо постати нови „активисти заједнице“. Али за разлику од марксиста, наш циљ је патриотизам.