Када је објављено да је Твитер управо купљен, један мој пријатељ ме је назвао и рекао: „Зар није невероватно што смо морали да имамо милијардера из Јужне Африке да нам помогне да повратимо слободу говора?“
Маск је позвао на велике корекције цивилизацијског курса, што укључује и демографски опоравак. „Мислим да је један од највећих ризика за цивилизацију низак наталитет и наталитет који брзо опада“, навео је он. „Толико људи, укључујући и оне паметне, мисли да је на свету превише људи и да становништво неконтролисано расте. А у ствари је потпуно супротно. Молим вас, погледајте бројке – ако људи не буду имали више деце, цивилизација ће се распасти, запамтите шта сам рекао.”
Речи су заиста важне, а слобода да кажемо те речи кључна је компонента америчке слободе од зачетка америчке државе. „Ако постоји нека фиксна звезда у нашем уставном сазвежђу“, изјавио је Врховни суд 1943. (случај Одбор за образовање државе Западне Вирџиније против Барнета), „то је да ниједан званичник, високи или ситни, не може прописати шта ће бити догма у политици, национализму, религији или другим питањима мишљења, нити може присилити грађане да речју или делом исповедају своју веру у то.”
Али како олујни облаци све више замагљују наш поглед на ту фиксну звезду, преузимање Твитера од стране једног од његових најпопуларнијих корисника — Маск већ има око 84 милиона пратилаца — догодило се у најбољем тренутку.
Аутор Џејкоб Мкангама каже: „Свет с мање слободе говора“, упозорава он, биће „мање толерантан, мање демократски, мање просветљен, мање иновативан, мање слободан и мање забаван“. Због свега тога се замерке левице на Маскову куповину Твитера слободно могу назвати лицемерјем ком се треба смејати, или, како то Волстрит журнал назива, „прогресивном паником“ и „урнебесним запомагањем“. Што се Маска тиче, личи на то да је он посвећен слободи говора чак и када га она лично напада. „Надам се да ће чак и моји најгори критичари остати на Твитеру“, твитовато је, „јер то је оно што слобода говора значи“.
Колико год да је монументална Маскова куповина Твитера, он није победио у бици за слободу говора. „Вечна будност против задирања у државну моћ, као и против непрозирне, аутоматизоване и централизоване приватизоване контроле говора“, каже Мкангама, „биће потребна да би слободно изражавање испунило своје обећање као неопходан предуслов за демократију, слободу и једнакост.”
Таква будност најпре захтева од нас да се упустимо у „поновно откривање Америке“, као што је пре неколико деценија подстицао Вилијам Ф. Бакли. Према аутору Метјуу Континетију:
Ово „поновно откриће Америке“ мора се усредсредити на оснивачке документе Америке… Устав не само да штити људску слободу већ и ствара простор за дубља задовољства породице, вере, заједнице, добровољног удруживања… Човек не може бити амерички патриота ако не поштује документа која омогућавају ту нацију. Човек не може бити амерички конзервативац ако нема обзира према америчкој традицији слободе коју су те повеље инаугурисале… Очување америчке идеје слободе и породичних, заједничких, верских и политичких институција које је инкарнирају и одржавају — то је оно због чега је амерички конзервативизам изразито амерички. Десница издаје себе када заборави ту истину. Зашто? Јер је задатак конзервативца да памти.
Али ни памћење није довољно. Морамо наставити да штитимо слободу говора храбрим говором и деловањем. „Једино што је потребно да зло победи“, наводно је рекао Едмунд Берк, „јесте да добри људи не чине ништа.” Време је да се сетимо, време је да говоримо и време је да делујемо опонашајући наше јуначке Осниваче који су обзнанили неопозиву посвећеност нашим правима на „живот, слободу и потрагу за срећом“ која смо добили од Творца. Никада од те Декларације та права нису била толико угрожена као сада.