„Крв мученика је семе Цркве“, изјавио је велики хришћански теолог Тертулијан у 3. веку нове ере. Заиста, како је Римско царство правило све више мученика од хришћана који су одбијали да се одрекну вере, бројност чланова Цркве експоненцијално је расла. Како је до тога дошло? Када је неко вољан да умре пре него да се одрекне нечега у шта верује, они који то виде почињу да се питају у шта то верује човек који је спреман да умре. Ако је тај човек следио лаж, зашто га власти тако оштро кажњавају? И ко би уопште био спреман да умре за лаж? Можда ови хришћани ипак знају нешто што ми не знамо… И заиста, захваљујући мученицима који су животом сведочили истину, велики апологета другог века Јустин Филозоф постао је хришћанин.
Оно што је важило за Цркву у данима Римског царства може бити тачно и за нас који се данас боримо против „освешћеног царства“. Спроводиоци политичке коректности и „освешћености“ данас нападају свакога ко и најмање одступи од њихових лажних доктрина. Зашто? Зато што у срцу знају да је њихова идеологија кула од карата која ће се срушити ако дозволе да се макар и трунка истине чује у јавности. Њихова идеологија једноставно не може да издржи сведочење истине.
Ми на Западу данас живимо у времену које подсећа на живот под комунизмом у источној Европи током прошлог века, где су влада и њени савезници у бизнису, медијима, трговинским удружењима и академским круговима оштро кажњавали сваку реч истине која је била у супротности са званичном политиком владе. Ако се неко усудио да брани истину и супротстави се лажима комунистичких режима, могао је да буде отпуштени с посла, ускраћен за унапређење, ухапшен, затворен и приморан на „преваспитавање“, између осталог.
Како се тај третман неистомишљеника разликује од онога што се дешава данас ако се неко усуди да говори истину и супротстави се лажима радикалног ЛГБТ покрета, радикалног покрета за заштиту животне средине или било ког другог радикалног покрета који подржавају освешћени идеолози? Погледајте само два недавна случаја. Прво, случај председника Трампа. Због тога што се усуђује да говори истину, председника Трампа су оптужили и корумпирани градски тужилац и корумпирано Министарство правде САД, био је предмет других неозбиљних владиних истрага и тужби, забрањивани су му налози на друштвеним мрежама, а његова брендирана роба уклоњена је из продавница. Друго, случај бацача Торонто Блу Џејса Ентонија Бес. Када је Бес поделио видео који подржава бојкот Таргета и Бад лајта због тога што подржавају радикалну ЛГБТ агенду и сексуализацију деце, левичари су га одмах напали. Натерали су Беса да упути понижавајуће извињење и да прође „обуку и осетљивости“. Чак и након што је урадио све то, Торонто Блу Џејс су му ипак дали отказ.
У књизи Не живети у лажи, Род Дрехер каже да хришћани и други који одбијају да прихвате лажи левице могу много научити од источноевропских дисидената од пре педесет година који су се противили комунизму. Прво, ови дисиденти су се чврсто држали истине; знали су да и здрав разум и западна цивилизација зависе од тога. Друго, и једнако важно, били су спремни да сносе последице ако буду говорили истину. Радећи те две ствари, источноевропски дисиденти успели су да сруше совјетско царство зла 1989-91, што само неколико година раније нико није мислио да је могуће. Дрехер каже да то треба да урадимо и данас; то јест, да неустрашиво говоримо и живимо истину и да будемо спремни да патимо због ње. А како број мученика који су кажњени због истине буде растао, и наши редови ће експоненцијално расти, тако да ћемо и ми моћи да срушимо данашње царство освешћеног зла.
Истина је примамљива и ништа не тера људе да се суоче с њом тако снажно као кад мученици сведоче истину својим животом. Зато запевајмо химне пре него што приђемо освешћеним лавовима, знајући да ће наше сведочење истине на крају победити. Стојте чврсто мушкарци и жене Запада! Победа ће бити наша само ако будемо имали храбрости.
Слика: Последња молитва хришћанских мученика , Жан-Леон Жером (1883)