СКУПШТИНА КАНОНСКИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА У БОРБИ ЗА ПРЕНАТАЛНУ ПРАВДУ НА ВРХОВНОМ СУДУ САД

Један од ових поднесака су Врховном суду заједно приложили Америчка конференција католичких бискупа, Скупштина канонских православних епископа САД и неколико других хришћанских заједница.

Дана 1. децембра 2021, Врховни суд САД саслушаће случај Добс против Организације за женско здравље Џексон. Као што смо већ писали, ради се о оцени валидности закона државе Мисисипи који забрањује елективни абортус после 15. недеље трудноће. Том приликом, Врховни суд би могао да поништи историјску пресуду у случају Ро против Вејда, којом се легализовао абортус у Америци. Наиме, пресуда Врховног суда у овом случају могла би донети нова правила која би се односила на слободу одлучивања појединачних савезних држава у погледу регулисања абортуса, од апсолутне слободе да у потпуности забране елективни абортус до вероватније могућности да Врховни суд потврди право на абортус до 15. недеље трудноће, а савезним државама остави слободу да после ове границе абортус регулишу како желе.

До сада, више од 80 организација приложило је своје поднеске Врховном суду у прилог ставу државе Мисисипи. Међу њима су извештаји правних научника, етичара, професора уставног права, биолога и других. 

Један од ових поднесака су Врховном суду заједно приложили Америчка конференција католичких бискупа, Скупштина канонских православних епископа САД и неколико других хришћанских заједница. У њему се с аспекта правне науке и на највишем научном нивоу темељно сецирају правна логика и социјално-правни ефекти пресуда Ро против Вејда и Planned Parenthood против Кејсија са закључком да закон савезне државе Мисисипи заслужује да остане на снази иако није компатибилан с претходним пресудама Врховног суда које се тичу абортуса.

Поднесци Врховном суду за случај Добс против Организације за женско здравље Џексон у прилог пренаталној правди представљају изузетно разнолик и богат скуп различитих светоназора и позиција које се сабирају у исту тачку кад је реч о абортусу. 

Од осталих занимљивих и важних поднесака, вреди издвојити и изузетно релевантан поднесак професора филозофије права Џона Финиса, који вешто и аргументовано доказује како пренатална права одувек чине интегрални део уставноправног система Сједињених Америчких Држава.  

Ту је и неутрални поднесак европских правних научника који дају свеобухватан преглед међународноправних оквира у погледу регулације абортуса, заправо доказујући да међународно право  сувереним земљама допушта слободу да регулишу абортус онако како оне то налазе за сходно и да се делегализацијом елективног абортуса не крше никакве међународне конвенције и споразуми. 

Један од важнијих мотива пресуде Ро против Вејда било је непостојање ширег консензуса о томе када заиста почиње људски живот и амбивалентност у вези са тиме која би наука требало да пресуди по овом питању: медицина, филозофија или теологија. Поднесак биолога у којем се јасно излаже како у сфери биологије влада консензус да људски живот почиње зачећем морао би помоћи да се постави недвосмислен научни темељ на основу којег би се водиле све даљње дискусије.

Као посебно значајан можемо издвојити и поднесак који је заједно потписало 240 жена научника, стручњака и представника феминистичких организација које се залажу за пренатално право на живот. У њему се на фактички аргументован начин раскринкавају многе заблуде и лажи о абортусу као средству за женско ослобођење и доказује се управо супротно: да мајчинство, само по себи, ни у чему не закида жене и да је идеологија абортуса инхерентно сексистичка, будући да женама намеће мушки модел постојања у свету.  

Сви ови поднесци, као и дискусија која се у америчком друштву води пред одлучујућу расправу на Врховном суду, указују на један охрабрујући тренд међу заговорницима права на живот: јачају коалиције међу верским заједницама, православље се све јачим гласом залаже за пренаталну правду у политичко-правној арени, наука је по овом питању недвосмислена, схватање да нерођени имају право на живот прелива се и на секуларни део друштва, а савремена феминистичка сцена не чини више једнообразни зид „права на избор”. Без обзира на то какав нас исход чека у Америци и шта све може да се деси након тзв. Матићеве резолуције у Европи, једно је сигурно: ово ширење савеза око једног од најважнијих, ако не и најважнијег моралног питања данашњице треба подржати и одржати. 

Све поднеске можете пронаћи овде.

Exit mobile version