Да би обележио месец ЛГБТ „поноса“, бренд спортске одеће Најк планира да буде домаћин догађаја на ком ће учествовати Блер Питерс, доктор који учествује у процесу промене пола адолесцената и младих особа. У имејлу, Најк изражава подршку „LGBTQIA+ заједници“ у њиховој „борби да буду оно што јесу“ као и у борби за једнакост, и открива планове за низ догађаја током јуна, с нагласком на панел дискусији коју је водио др Питерс, где се разговарало о политикама које утичу на трансродну заједницу.
Додатни учесници догађаја су и Кампања за људска права, организација која се залаже за ЛГБТ особе, и Кег Лајтнер, левичарски активиста и оснивач Фудбалског клуба Портланд Комјунити. Др Питерс, који се идентификује као „квир“, јавно се хвалио својим учешћем у „мастектомија које потврђују џендер“, хируршком уклањању здравих груди како би грудни кош девојке изгледао као да је мушки. Те операције рађене су на адолесцентима и младим особама.
Међутим, подршка џендер транзицији младих људи изазвала је забринутост. Критичари тврде да подржавање родне конфузије код детета може имати штетне последице, посебно када укључује неповратне промене на тела детета пре него што је оно у стању да у потпуности схвати последице тих захвата. Они наглашавају да на одлуку често утичу медицински радници, који могу да поколебају и децу и родитеље.
Истраживања су показала да преко 80% деце која се суочавају с родном дисфоријом превазиђе ту збуњеност до крана адолесценције. Штавише, подаци показују да подвргавање потпуној операцији промене пола често не ублажава склоност родно збуњених појединаца ка самоповређивању и самоубиству, а може чак и погоршати та осећања јер им појачава збуњеност и занемарује стварне узроке њиховог лошег менталног стања. Ово питање додатно је поткрешљено причом о Јели Мартинез, девојци од 19 година која је извршила самоубиство након што је три године живела као мушко у покушају да се избори с депресијом.
Најкова иницијатива поводом месеца „поноса“ део је ширег тренда великих корпорација које подржавају левичарске друштвене циљеве под утицајем медија, притисака активиста и корпоративних трендова као што су различитост, једнакост и инклузија, као и еколошки и друштвени циљеви. Ипак, ове активности изазвале су и јавну и приватну реакцију, а бојкот потрошача довео је до огромних финансијских губитака компанија као што су Дизни, Таргет и Анхојзер-Буш. Деветнаест америчких држава удружило се да би се супротставило овим стандардима на различите начине, укључујући и забрану примене тих стандарда приликом одлучивања о инвестирању средстава из државних пензионих фондова и банкарским и кредитним праксама.