Из Министарства за бригу о породици и демографију се чује да нико неће ићи у затвор, нити ће бити лишен родитељства ако је лупио свог малишана, али ће морати на едукацију о ненасилним методама васпитања у оквиру бројних саветовалишта и школа родитељства. Односно, маме и тате које ударе дете могу поново у школске клупе, али да би се учили родитељству.
Забрана физичког кажњавања произлази из обавезе коју је Србија преузела ратификовањем Конвенције УН о правима детета, која предвиђа да је држава потписница дужна да мерама заштити дете од физичког насиља.
У Србији свако треће дете трпи физичко насиље, свако шесто психичко кажњавање, показује последње истраживање Уницефа. Више од 30 одсто испитаних родитеља не сматра да током васпитавања никад не треба ударити дете, док је међу 1.186 анкетираних више од две трећине било бар једном психолошки агресивно у протеклој години. Неки облик физичког насиља за дисциплиновање детета бар једном је употребило 60 одсто родитеља, а 45 одсто је користило физичко насиље. Скоро половина, 47 одсто је дете први пут истукла у узрасту између две и три године, а 63 одсто је користило неки облик физичке агресије као начин дисциплиновања бар једном током живота детета. Као два најчешћа разлога за насилно дисциплиновање наведени су у 22 одсто случајева непослушност детета и 23 одсто, јер се нашло у опасној ситуацији. Утешно је што је свега три одсто у протеклој години и два одсто током живота детета, користило теже облике физичког насилништва. Охрабрује да је скоро 91 одсто родитеља ипак користило вид ненасилног васпитавања у 2020, а 93 процента мисли да батинање није добро за развој малишана.
Гледано у ЕУ, Шведска је на врху држава кад је реч о материјалној и свакој сигурности деце и њиховог здравља. Одгајање малишана је либерално, супротно ауторитативном традиционалном, а институције промовишу слободу мишљења и деловања деце, однос који подразумева уважавање. У Шведској је сексуално образовање уведено 1955, а била је и прва земља у свету која је још почетком осамдесетих година забранила физичко кажњавање деце. Готово 40 година после Шведске, Француска је у јулу 2019. усвојила закон којим се забрањује кажњавање, односно да родитељски ауторитет не сме да се остварује физичким или психолошким насиљем у едукативне сврхе. Ипак, француски закон је симболичан, јер не предвиђа казнене мере које већ постоје у законику, а из невладиног сектора се чује да око 85 одсто родитеља у овој земљи користи неко “насиље у такозване едукативне сврхе”. Немачка влада је намеравала да права деце упише у Устав, али како је прошле недеље објавио Дојче веле, те промене неће бити за време ове владе. У коалиционом споразуму владајућих демохришћана и социјалдемократа је објављена намера да се, сходно Конвенцији о правима деце УН из 1989, и у Немачкој уставно загарантују права малишана. Али, како се наводи, изгледа није проблем само придобити посланике опозиције у Бундестагу, да се постигне двотрећинска већина неопходна за промену Устава, већ и да међу коалиционим партнерима не постоји слога када је реч о садржају и смислу те допуне.
КАИШ, ЧЕТКА И ШТАП
Истраживање Уницефа о примени васпитне дисциплине над децом у породици у Србији показало је различите облике физичког кажњавања деце, а највише родитеља, њих 36 одсто прибегава ударању руком по задњици. Шаком по шаци, руци или нози децу физички кажњава 18 одсто, а 10 одсто је ошамарило дете по лицу или глави или ушима. Дете је уштинуло њих седам одсто, а исто толико повукло им лице, главу или уши, док је шест одсто користило тврде предмете, попут каиша, четке и штапа.