Last updated on August 26th, 2022 at 01:05 pm
Пажљиво прочитајте текст аутора нашег портала на енглеском језику, који живи и ради у Канади. Схватићете да то чека и нас применом закона министарке Чомић. Још није касно да се овакви немили догађаји спрече у нашем друштву. Позивамо вас да потпиште петицију. Потрудите се да петицију види и потпише што више људи којима је стало до очувања нормалног друштва.
Редакција Међународних породичних вести на српском језику
У канадској химни могу се чути речи „прави север, снажан и слободан”.
Као Канађанина, много ме боли кад кажем да тај „север”, моја отаџбина, више није снажан и слободан, јер је пустио истину низ реку, и то без весла.
Ово је однедавно још тачније захваљујући једном активистичком судији у Британској Колумбији. Један отац из Канаде данас је у затвору само зато што је радио оно што ради сваки родитељ који воли своје дете – штити га од јасне и присутне опасности.
У петак, 16. априла, Роб Хугланд – поштар из Ванкувера, у Британској Колумбији – добио је затворску казну од 6 месеци. Које кривично дело је починио? Обраћао се ћерки користећи заменице „она” и „њено”, и тиме ометао индоктринацију свог детета „родном идеологијом” у школи, бранећи ћерку од медицинског напада који држава намеће његовој породици.
То су „кривична дела” због којих је Хугланд данас у затвору. Али он је затвореник и много дуже од тога.
Постао је затвореник још док је чекао суђење, од 16. марта до 12. априла, пре него што је доспео у затвор у Ванкуверу.
Постао је затвореник и пре него што се 16. марта предао суду, као одговор на пресуду државног тужиоца Британске Колумбије о непоштовању суда.
Па чак и пре него што је најнечаснији судија Мајкл Тамен 4. марта издао налог за његово хапшење.
Роб Хигланд је затвореник система још од 2015. године. Још тада је све почело да се компликује за њега и његову младу породицу, како је објаснио у разговору прошлог октобра.
(За дивно чудо, на Јутјубу је и даље доступан снимак у ком Хугланд износи своје орвеловско путовање. Домаћин му је био Џен Смит који се идентификује као бисексуални трансродни мушкарац, али је против „трансродне идеологије” и ЛГБТ-инклузивних материјала у школама у Британској Колумбији, који су део програма названог Сексуална оријентација и родни идентитет, енг: Sexual Orientation and Gender Identity – SOGI.)
Укратко, Хугланд и његова отуђена супруга – од које се развео у пролеће 2015. године – били су забринути због ћерке која је тада била 5. разред и имала је проблема у школи. Родитељи су пристали да ћерка разговара са школским психологом. Без знања господина Хугланда, његова ћерка је наредне две године ишла на састанке са школским психолозима, да би се у 7. разреду ошишала скроз на кратко. На крају те школске године Хугланд је видео да је његова ћерка наведена у школском годишњаку под мушким именом. Испоставило се да је школа Хугландовој ћерки две године пунила главу трансродном идеологијом. Девојчица је већ почела да „прелази” у мушки „род” под надзором психолога Воласа Вонга, који ју је упутио на ендокринолога на Родној клиници у Дечјој болници у Ванкуверу.
И овог пута, све се то дешавало без родитељског пристанка, иако је у питању малолетно дете.
Ко је Волас Вонг? Не можемо га другачије описати осим као надрилекара који се претвара да је психолог.
Имате дечака који жели да буде „Мулан” или неки други Дизнијев јунак? Ако сте родитељ, немојте почињати да постављате озбиљна питања. Вонг се снажно залаже за то да треба потврдити дететове заблуде. Али не и за то да му се дозволи да мења имена женских ликова из цртаних филмова више од пет-шест пута у месецу, јер би то било… Па, сулудо. Ето, такве глупости он заговара.
Ако мислите да сам неозбиљан, најбоље је да сами прочитате шта је написао. Упозоравам вас – заиста је узнемирујуће. Укључујући и део у ком Вонг каже да би родитељи који желе да наведу дете на промену рода можда могли да их подстакну да изведу неки „штос”, нпр. да запрете самоубиством. Пронаћи ћете га на странама 69 и 70 транскрипта догађаја одржаног 28. фебруара 2019. у Јавној библиотеци у Ванкуверу, где је Вонг био говорник.
Али Волас Вонг није у затвору. Роб Хугланд јесте.
Поред тога, Хугланд је суочен са огромним противљењем, између осталих и од супруге, која заједно с канадским правним и медицинским системом наставља да гура ћерку ка транзицији (преласку) у дечака – и у социјалном, и у медицинском смислу. А то чак и не узима у обзир то што је Хугланд непрекидно изложен сталној паљби која долази од школских другова, главних медија, поп културе и марксистичког образовног система који је ову намучену девојчицу гурнуо на пут без повратка… А њеног оца ставио иза решетака.
У свему томе важну улогу играли су „инклузивни” и „едукативни” видео-снимци у оквиру програма SOGI. До тренутка када је Роб Хугланд с ћерком први пут посетио ендокринолога, карте су већ биле намештене против њега. Лекар је изложио план за медицинску „транзицију” Хугландове тринаестогодишње девојчице у дечака. Хугланд је рекао не. Рекао је да му је ћерка казала да је лезбејка. Да само пролази кроз фазу. Такође је рекао доктору да је његова девојчица већ имала два изузетно непријатна сукоба са школом, а поменуо је и то да је ћерка била заљубљена у два учитеља. Хугланд је такође био изван себе јер је у осмом разреду морао да решава покушај самоубиства свог детета, и све то након што је дете почело да „потврђује” себе као дечака.
Па ипак, порука коју стално чујемо са свих страна јесте да ћемо спасти животе деце ако им омогућимо „транзицију”.
Међутим, нигде не можемо чути да, према проценама, до краја пубертета чак 85% деце која мисле да су рођена у погрешном телу, превазиђе таква осећања и прихвати себе таквим каква јесу.
Не чујемо за психологе попут Кирсти Ентвисл који су дубоко забринути због негативних последица које блокатори пубертета и хормони супротног пола имају на децу и адолесценте. То јест, чујемо само како такве стручњаке на друштвеним мрежама и главним медијима називају затуцанима или „трансфобима”. А то смо свакако чули за докторку Ентвисл, која је од тада била приморана да напусти Клинику за развој родног идентитета у Великој Британији те сада ради у Португалу.
Али порука која се шири у Британској Колумбији је гласна. И све је јасно.
Само питајте Роба Хугланда.
Мада, можда ћете морати да сачекате шест месеци.