СЕКС ЈЕ ПОСТАО СВЕ, А ТО ЗНАЧИ – НИШТА
Француски философ Жан Бодријар се, у огледу „Заборавити Фукоа“, бавио последицама тзв. „сексуалне револуције“. Чим је, после фројдизма, све сексуализовано, секс је просто растворен у ништавилу. Нема више забрана: секс је нестао. Либидинозна енергија је узалуд утрошена и престала је да храни културу. Људи све више постају „бесполни“, упражњавајући сексуалност само знаковно и механички. Некоме се може учинити да су ослобођање од сексуалности, деполитизација и напуштање старе естетике неко добро – људи су изгубили и сексуални и политички нагон. Мајка домовина, сопствена мајка, жена, деца, лепота и узвишеност – све оно што се некада страствено штитило – сад је занемарено. Нестанак сексуалности као страсти довео је до још једног губљења тла испод ногу. До сада је све, тобож, било „понижавање“: пол не бираш, а привлачност супротног пола те узнемирава целог живота. Рационални човек Запада је решио да се те „понижености“ ослободи, како зна и уме.
СМРТ ЧОВЕКА ПОСЛЕ „СМРТИ БОГА“
Прво је „умро Бог“, затим је почела борба против својине, државе и власти мушкарца. Фуко је објавио смрт човека. Револуције су биле крваве, али било је и оних тихих, које су мењале свакодневицу. Бољи услови рада, благостање, комфор, пластична хирургија, промена пола, нове религије и секте, масовни медији – све је то изменило људски живот. Живот је откинут од своје биолошке основе, али и од друштва и културе за које је некад био везан.
Док су традиционална друштва сексуалност настојала да умере и спрече ексцесе, елите које руководе савременим друштвеним процесима играју на бестијализацију полности – да би лакше манипулисали људима. Држава продире у интимну сферу човекову под разним изговорима – рецимо, да би се спречило насиље у породици. Али, главни циљ је поробљавање. Зато ријалити програми постају наша стварност. Све мора бити анимализовано – човек не сме остати онај који носи Божји лик у себи.
Процес разлагања друштва не може се, сматра Бодријар, зауставити. Разум нас не може спасити. Покушаји државе да поправи демографско стање узалудни су, јер рађање више није нешто што се подразумева. Данашњи човек је себичњак коме нису потребни други, и који је егоизам прогласио слободом.
Све је одавно познато, велике идеологије су мртве, секс се свуда види и сви о њему говоре. Дошло је до апсолутне бестијализације човека. Па ипак, спрема се колапс који нико не може да спречи. За разлику од Хајдегера, који је веровао да нас може спасити само «неки бог» (макар не био хришћански), Жан Бодријар је сматрао да нам може помоћи само нека катастрофа која ће уразумити људе.
ТЕХНОЛОГИЈА И НОВИ ИДЕНТИТЕТИ
Иако традиционална мисао у тријумфу бестидности види озверење људи, они који управљају човечанством схватају да је то начин да се влада. Пошто су идеали разума и морала нестали, и пошто је све сведено на технологију, на питања о томе ко смо и шта смо (људи или машине, мушкарци или жене, носиоци културног или генетског капитала) треба одговарати чисто технолошки. Ако се остане доследан на том путу, онда се морају уклонити све моралне преграде. Одрицање од сопственог лика, које је за мислиоце попут Мерло Понтија било незамисливо, сад је уобичајено – пластична хирургија мења лица, али операције промене пола постале су уобичајене. Промена лица и пола не доживљава се као нешто преступно и монструозно, него као стицање новог, макар и вештачког, идентитета који у себи нема никаквих противречја. Савремени човек не мења свој лик зато што је изгубио везу са кореном свог бића, него зато што је обоготворио себе – и мења свој лик и судбину.
ПОЛНА ПРИВЛАЧНОСТ И БРАЧНИ САВЕЗ
Полна привлачност мужа и жене је благословена. Како је говорио Свети Пајсије Светогорац, да те привлачности нема, нико се не би ни женио, ни удавао због напора који чекају брачнике, пре свега око подизања и васпитања деце. Психолог Ерик Берн је утврдио да срећан брачни живот лечи многе болести, али несрећа у браку разара човека. Као што детињи организам лакше прима пресађени орган од оца или мајке него од странца, тако се, научно је доказано, животни ритмови складних брачника синхронизују. Раније се често дешавало да стари супружници, који су у истинској љубави живели, оду пред Господа у исти дан. Ипак, такве „синхронизације” су у наше дане све ређе. Данашњи човек више не живи по благослову: муж и жена живе несређено, растрзано, у јурњави за сенкама овога света. Господ нам и даље даје силе неопходне за духовно узрастање, а ми их трошимо узалуд. Како је говорио Клајв Стејплз Луис, Бог хоће да у нама начини Свој аутопортрет, а ми од свега правимо карикатуру.
ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ ЈЕ ТЕМЕЉ СВЕГА
Иако, по Светом Јовану Златоустом, брак рађањем деце допуњава губитке које човечанству наносе грех и смрт, ипак први циљ брака није рађање деце, него избегавање блуда (Прва Кор. 7,2) и остварење љубави. Старозаветни Проповедник позива човека да ужива у својој супрузи, што му је утеха у свету у коме живи (Проп. 9,9).
Значај истинске хришћанске љубави је у самопревазилажењу: гледати себе очима вољеног. Пољски психолог Кемпински је истакао: „У еротском контакту човек допуњава оцену самог себе, гледајући на себе очима другога, што може да делује покретачки. Захваљујући том погледу, човек верује у себе”.
Само је љубав кадра да гледа у другога и да му се диви, јер, по речи Марине Цветајеве, волети неког значи видети каквим га је Бог замислио. Љубав мушкарца и жене је, у овом свету, борба против смрти ( коју је, наравно, могуће победити само Христом, али која, чак и као земна љубав, помаже човеку и човечици да живе смислено и одолевају замкама очајања у долини суза, како Свето Писмо назива земљу на којој смо привремено).
Зато руски мислилац Михаил Епштејн истиче: „Смртноме je дата љубав: она не побеђује смрт, али joj и не уступа место, и на тај начин постоји једнак однос сила, оне на смрт стоје једна против друге „јер je љубав јака као смрт” (Пјесма, 8:6).“
Свет умире јер је остао без љубави. Ако је не нађемо у себи и око себе, а то значи у Богу Који јој је извор и увор, ништа нас више не може спасити; умираћемо, јадни и сами, са својим ајфонима и виртуелним лажима које нам се нуде уместо обзорја пуног свечовечанске пуноте.