Како преноси Митрополија Црногорско-Приморска, за само два дана од руке албанских екстремиста настрадала је 31 особа, 800 је повређено, укључујући и 65 војника КФОР-а, 4.000 Срба је било приморано да напусти своје домове, а више од 1.000 српских кућа је спаљено, као и 31 црква и манастир.
Шест градова и девет села етнички је очишћено од Срба, и то у присуству или уз учешће Међународне мисије на Косову и Метохији која или није могла, или није желела да спречи нападе.
Непосредан повод за погром – највеће страдање Срба у јужној српској покрајини од 1999. године – била је трагична смрт албанских дечака који су се удавили у реци Ибар, за шта су албански, али и светски медији оптужили Србе. Каснија истрага утврдила је да ови наводи нису тачни већ да су деца под притиском албанских медија и политичара оптужила Србе.
Између осталих, у Призрену је спаљена Црква Богородице Љевишке из 14. века, као и Црква Светог Спаса, Црква Светог Николе, Црква Светог Козме и Дамјана, Црква Свете Недеље – све из 14. века. Запаљена је и зграда Богословије у Призрену, а у подруму изгорелог здања пронађено је угљенисано тело Драгана Недељковића.
У Пећи су запаљене све српске куће, а Срби евакуисани у италијанску базу КФОР-а. У Косовом Пољу је до 1999. године живело око 9.000 Срба – сада их има око стотину и живе уз обезбеђење норвешких војника.
Међународна заједница је осудила ове злочине, након којих су чланице НАТО појачале војно присуство у покрајини. Адмирал Грегори Џонсон, командант НАТО за јужну Европу, изјавио је да насиље широм покрајине делује организовано и оркестрирано. „Оно што се дешава на Косову је погром против једног народа и његове историје.“
И поред ових осуда, многи починиоци и учесници у овим нападима остали су некажњени. Према проценама, у погрому је учествовало преко 50.000 Албанаца. Већина тужби је ублажена или је злочин погрешно класификован, а чак и за ублажене тужбе, пресуђене су још блаже казне. Првобитни сведоци се нису појавили на рочиштима. За убиства нико није оптужен.
Чудовишне размере овог злочина огледају се у томе што су српска држава и српски народ и култура историјски присутнији на територији јужне покрајине више него било где другде. „Све што је опстајало упркос отоманском ропству опстајало је безмало хиљаду година, а уништено је само за два дана у XXI вијеку, на тлу Европе. Ту баштину коју су уништавали Албанци, Приштина данас проглашава за своју и тражи чланство у УНЕСКО-у“, преноси званични портал Митрополије.
На бројна питања о дешавањима на тлу српске покрајне Косово и Метохија у периоду од 17–19. марта 2004. ни дан-данас нема одговора. Европске институције, чије државе почивају на хришћанским основама, остале су неме на овај организовани Погром против самог Христа, хришћанства и хришћана усред Европе у 21. веку.
