Last updated on October 23rd, 2021 at 03:10 pm
УМЕСТО УВОДА
Почео је да се приказује филм о великом светилу Цркве од Истока, Светом и блаженом Нектарију Егинском, чудотворцу, које је многе људске душе исцелио и привео Христу. Овај многонамучени човек Господњи, који је на своме телу носио тајну страдања за Бога и ради ближњег, био је и велики духовни учитељ и црквени писац. Зато је време да се, док се филм приказује, сетимо његових поука и порука: ако смо хришћани. Јер хришћанство није и не може бити само реч, него је, увек и свагда, дело.
Филм је ту да нас подсети на свештено житије, али он је само подстицај да се угледамо на свеца који је иза себе оставио поуке за нас и децу нашу.
САВЕСТ
Људи се често питају да ли у њиховом свету има доказа за Бога. По Светом Нектарију, довољно нам је да се загледамо у своју душу, и тамо ћемо видети одраз Божји у виду савести: „Независно од било какве поуке, човек осећа да постоји неко безмерно бескрајно биће од кога је зависан. То нејасно осећање о Богу које се испољава у човековом детињем периоду развија се у време његовог пуног телесног развитка у потпуно верско (религијско) осећање и постаје вера у божанско.
То осећање је први порив који покреће човека на прихватање постојања Бога. Други порив који га покреће на прихватање постојања Бога је савест. Она се јавља као морални судија свих човекових поступака судећи према неком моралном закону, па осуђује и прекорева кршење тог закона. Савест уверава човека да је морално одговоран за своје поступке и да мора да прихвати критику и осуду. Испољавање савести наводи нас на прихватање постојања творца законодавца и вршиоца власти над човеком, јер једино то може објаснити постојање савести. Кад не би постојао законодавац, постојање савести био би необјашњиви и нерешиви проблем. Савест претпоставља моралну одговорност, а морална одговорност претпоставља моралну власт која је поставила морални закон и има силу да чува ауторитет закона. Ова претпоставка је толико истинита да је постала свеопште призната извесност, а целокупно човечанство поступа тако, као да је убеђено у ту истину. Као сведочанство за то имамо чињеницу да се свуда у свету задржало приношење жртава за умилостивљење и свуда у свету постоји брига за задовољење моралног судије и растерећење савести од терета који је тишти само да би престала да „гризе“. Постојање судије недокучивог, праведног и свемогућег је, разуме се, узрок постојања савести.“
Човечанство данас тоне у бездан пропасти зато што је заборавило на савест и кренуло путем самовоље и саможивости. А савест не мирује. И њен суд је непоткупљив.
МОРАЛНО ЧУЛО И ВЕРА
Људски морал, макар и несавршен, такође указује на постојање Бога, каже Свети Нектарије: „Човек као словесно биће има поимање о крајњем (врхунском, апсолутном) добру, коме жуди и тежи; али у свету постоје само релативна добра која не могу да задовоље његову жудњу. Међутим, будући да жудња за апсолутним добром сведочи о његовом постојању у неком бићу апсолутно добром, јер се апсолутно добро налази једино у неком апсолутно добром бићу. То апсолутно добро биће је Бог, који је из чисте доброте створио свет и саздао човека, да би га начинио заједничарем своје сопствене доброте и блаженства, због чега се у човеку развија жудња за апсолутним добром.“
Без те жудње, свет се претвара у зверињак.
Без добра у нама и око нас, ми се гушимо и тонемо у паклу солипсизма.
Нико, и никад, сам није био срећан. А без морала који води рачуна о ближњем, наша самоћа је апсолутна, и никад нам неће дати мира.
ПОСЛЕДИЦЕ КРШЕЊА ЗАПОВЕСТИ БОЖЈИХ
Заповести Божје су истински закон постојања. Ко их крши, руши свет у коме живимо. Довољно је сетити се само једне, пете заповести Божје, о поштовању оца и мајке, па видети шта она значи и какве су последице кршења онога што је Творац заповедио. Чујмо Светог Нектарија: „Петом заповешћу Бог нам заповеда да поштујемо своје родитеље. Поштовање родитеља је први знак захвалности деце која своје постојање и добробит дугују и Богу и својим родитељима. Јер осим Бога ваља да поштују и воле своје родитеље. Поштовање и љубав према родитељима побуђује љубав према Богу и ближњему. Онај ко почне с љубављу и поштовањем према родитељима, веома брзо ће стићи до љубави и поштовања према Богу и ближњему (Еф. 6, 2-4; Прем. Сирах. 3, 8: „Делом и речима поштуј оца својега и мајку, како би дошао на тебе благослов од њих“).“
Ову заповест крше: „1. Деца која не уважавају и не поштују своје родитеље. 2. Деца која не помажу својим родитељима у старости. 3. Деца која не слушају своје родитеље. 4. Деца која срамоте своје родитеље. 5. Деца која не издржавају сиромашне родитеље, и 6. Незахвална и неблагодарна деца. Деца која ову заповест врше имају као обећање од Господа „благостање и дуг живот, јер након заповеди следи обећање: [да би ти добро било] да ти се продуже дани на земљи.“ По Светом Нектарију, непослушну децу ће „задесити несреће јер ће очигледно постати зли и век на земљи биће им кратак.“
Мисли ли неко о томе кад гледа ову пропаст у Србији и свету?
ЗАБОРАВИЛИ СМО БОГА
Човек је такав бедник без Бога да није ни свестан свог правог стања. А данашњи човек, који у рукама има ајфон и мисли да поседује сву премудрост овога света, тек он је бедник који уопште не схвата у какву је пропаст кренуо. Он би да буде бесмртан јер има ајфон (ако умре, ко ће да листа садржаје с друштвених мрежа?). Али, смрт је неминовна, као мера и провера сваког живота. А кад умремо, зна се пред Кога излазимо; тамо не помажу ни фејсбук, ни твитер, а о тик току да и не говоримо. Скрштене руке и праведна дела – то носимо пред Бога Који нас је саздао, и Коме је Свети Нектарије целога живота служио.
Наравно да је корона тровање једна од последица рата слугу антихристових против Христа и Његових, али је Господ допустио да се та несрећа појави како би се човек, поготово онај хришћанских корена, бар мало уразумио и вратио себи. Срушио се свет технолошке моћи и привида, и сад смо се суочили с немоћима својих мисли и мишица. Ако нам то буде на поуку – добро и јест.
Ако не буде покајања, неће бити ни света. Јер, Бог није створио свет да њиме владају злочинци чије злочинаштво происходи од безбожја.
Ево шта, за крај, каже Свети Нектарије: „Невернику је све дозвољено, јер за њега не постоји морални закон, нема моралне забране. Ништа, по његовом мишљењу, није повезано са моралом, него је по закону добро или по закону лоше. И зато чим умакне закону, као онај ко се налази изван сваке забране, он чини најстрашније злочине.
Његова адска начела, која имају страшно дејство на човеков морални карактер, чине га моралном наказом. Нагони и, уопште, све страсти неограничено се развијају, срце му постаје леглом свакога зла, а ум оруђем угађања страстима. Сасвим преданог њиховој власти, струје страсти вуку га у дубине погибли, као дрвце под налетом моћне реке.“
Зато притецимо Светом Нектарију Егинском, да се он за нас моли Богу да се покајемо и да, кроз покајање, опстанемо. То нам је једини пут ка обнови себе и света: не пука политика, не земни закони, који, све више, постају безакоња, не материјални прогрес – само покајање, као истинска обнова срца и ума у светлости Христа, Бога Нектаријевог и нашег.