Посланици и посланице у Европском парламенту су јуче, са 427 гласова за, 119 против и 140 уздржаних гласова усвојили законодавну иницијативу која захтева циљано законодавство и политику за решавање свих облика родног заснованог насиља и дискриминације над женама и девојчицама, али и против ЛГБТИQ+ особа. Ова иницијатива обухвата насиље и дискриминацију која се дешава како у реалном друштвеном простору тако и на интернету, чиме би се родно засновано насиље и дискриминација третирало као „посебно тежак злочин са прекограничном димензијом“.
Усвајањем ове иницијативе ЕУ посланице и посланици су позвали Комисију да поред злочина против којих се треба борити на заједничким основама на нивоу ЕУ, а не само у појединачним државама чланицама, попут трговине људима, дрогама и оружјем, компјутерског криминала и тероризма наведе и родно засновано насиље као подручје злочина. Тиме би родно засновано насиље постало део члана 83. Уговора о функционисању Европске уније.
Малин Бјорк, представница Левице је рекла: „Парламент жели да види храбре акције за борбу против родно заснованог насиља не само у облику закона на нивоу ЕУ, већ и кроз већа улагања у склоништа за жене, у законе спровођења и у феминистичком образовању. Извештај такође препознаје да су сексуална и репродуктивна права, попут права на абортус, од пресудног значаја и да не само жене, већ и ЛГБТ особе могу бити жртве родно заснованог насиља, јер се ова врста насиља заснива на родним неједнакостима и патријархалним стереотипима.“
Како се наводи на сајту Европског парламента, ова иницијатива би послужила као правна основа за Директиву ЕУ усредсређену на жртве која користи стандарде Истанбулске конвенције и друге међународне стандарде, а посебно би требало да укључи мере превенције, укључујући родно осетљиво образовање, услуге подршке, мере заштите и репарације за жртве, мере за окончање свих облика родно заснованог насиља, укључујући насиље над ЛГБТИQ+ особама, минималне стандарде за спровођење закона, одредбе које ће осигурати да се инциденти родно заснованог насиља узимају у обзир приликом одређивања старатељства над дететом и права на посете и сарадња међу државама чланицама и размена најбољих пракси, информација и стручности.
Европски посланици и посланице су такође осудили фемицид као најекстремнији облик родно заснованог насиља над женама и девојчицама, и истакли су да је ускраћивање сигурне и законите бриге о абортусу такође облик родно заснованог насиља. Они су указали на многе негативне личне, друштвене и економске ефекте родно заснованог насиља, и додали су да је ситуацију додатно погоршала пандемија.
Дијана Рива И Финер из Зелених је додала: „Порука Парламента је била јасна. Треба нам више бољих алата за борбу против родно заснованог насиља. Стога позивамо на заједничке правне дефиниције, стандарде и минимум кривичних дела. Време је да се предузму кораци да се родно засновано насиље уврсти у листу злочина ЕУ и да се представи холистичка и инклузивна Директива за борбу против једног од најозбиљнијих и најупорнијих кршења људских права у историји човечанства.“
Посланице и посланици су имали у виду чињеницу да је трећина жена у ЕУ доживела физичко и/или сексуално насиље. Око 50 жена сваке недеље изгуби живот због насиља у породици, а 75% жена у професионалном окружењу доживело је сексуално узнемиравање.
Током свог другог обраћања о стању ЕУ на пленарној седници у среду, председница Комисије је најавила да ће до краја године Комисија предложити закон за борбу против насиља над женама који ће укључивати превенцију, заштиту и ефикасно гоњење.