Када се новинарка и мајка Марис Кајзер пре нешто мање од годину на Твитеру запитала шта да раде родитељи „који једноставно више не могу“ – погодила је мисао многих родитеља у Немачкој. Под ознаком #Coronaaeltern (Корона-родитељи) људи су се преко друштвених мрежа јадали једни другима и описивали како је живети између рада од куће и кућног школовања или забављања деце.
У том тренутку први тврди „локдаун” у Немачкој био је на снази већ неколико седмица, све школе и вртићи били су затворени, баш као и спортске дворане и игралишта. Било је забрањено састајање се с пријатељима. Дани унутар четири зида постали су изазов.
Шефови су од запослених и даље очекивали стопроцентни учинак, а учитељи и наставници да родитељи на крају дана пошаљу мејлом задатке које су урадила њихова деца. О сличним искуствима су сведочили и родитељи из других земаља.
Страх од „прегоревања“
Годину дана касније не може бити речи о побољшању ситуације. Школе и вртићи делимично раде, али о нормалној свакодневици не може бити говора: радно време вртића је ограничено, настава сведена на минимум. Многе савезне покрајине разматрају да поновно у потпуности затворе вртиће и школе.
Но и без те одлуке на родитеље расте притисак да децу оставе код куће. „Ево поруке од вртића у којој се од нас тражи да, ако је икако могуће, децу оставимо код куће“, јада се једна мајка преко Твитера. Васпитачице и учитељи су у страху од короне, преоптерећени протоколима које морају да следе. Останак код куће је постао друштвено пожељно понашање.
Пре свега погођене мајке
Није случајно што се и на друштвеним мрежама жале пре свега мајке. Бројне студије показују да су жене снажније погођене ограничењима која је донела пандемија него мушкарци. Социолог Јута Алмендингер говори о „ретрадиционализацији“ улога у породици.
Истраживање о образовању деце и младих из октобра прошле године показује да је брига о деци још увек у највећој мери у рукама мајки. „Често су запослене мајке у потпуности преузеле бригу о деци док је код очева то тек ретко случај“, стоји у извештају.
Према студији Института за истраживање становништва из јуна прошле године, жене се чешће жале на оптерећење које доноси брига о деци. Једна четвртина мајки деце млађе од 16 година се најмање једном недељно осећа исцрпљено. Једно здравствено осигурање је дошло до закључка да је преко половине мајки крајем 2020. било под већим стресом него пре кризе. Код мушкараца је са 40 одсто тај удео нешто мањи.