Како изгледа спрега транснационалних компанија и корумпираних политичара? Да ли се у тој спрези крије кључ за одговор на питање зашто је пројекат „Јадар“ и даље актуелан? Колику еколошку штету изградња мини-хидроелектрана наноси непосредној околини? Шта доноси веће приходе државној каси Србије: ископавање литијума или пољопривреда и туризам у лозничком крају? Да ли је начин ископавања литијума у Јадру еколошки безбедан и прихватљив? Шта је са јаловином и колика количина воде је потребна да би се прерађивао јадарит? Да ли Србија може да буде слободна ако се у њој уништава демократска култура дијалога која је на најнижем нивоу у новијој политичкој историји Србије? У чему се састоје најнегативније последице титоизма? Шта нам је чинити када су Косово и Метохија у питању? Да ли треба увести санкције Русији? Шта је нама Србима да чинимо на овим балканским веригама света?
Ратко Ристић рођен је 1961. године у Лозници. Дипломирао је на Шумарском факултету у Београду 1985, где је и докторирао 2000. године. Радио је у “Водопривредној организацији Београд” и “Београдској истраживачкој станици”. Запослен је на Шумарском факултету у Београду као редовни професор на Катедри за бујичне токове и ерозију, а ужа научна област му је Ерозија и конзервација земљишта и вода. Члан је Републичке ревизионе комисије за пројекте од значаја за Републику Србију. 2017. године именован је за представника Србије у Комитету за науку и технологију при Конвенцији Уједињених Нација за борбу против дезертификације. Био је руководилац докторских студија за област Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса и декан Шумарског факултета, а тренутно је проректор БУ за међународну сарадњу.
Ожењен је, отац двоје деце.
Ако желите да помогнете наш рад, купите неку од наших књига на: https://catenamundi.rs/shop/