КАКО НАС ДЕЛЕ
Ђаво је, на грчком, „дијаволос“, онај који уноси поделе и немире, неслогу и раздељење. И то путем непрестаног лагања. Христос је рекао Светом Петру да ђаво тражи да апостоле решета као пшеницу: „И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.“ (Лк.22,31) Треба бити у вери и љубави да би се томе одолело.
Слуге ђавоље деле људе, сејући међу њима сумње, неповерење, нетрпељивост. И док се људи обрачунавају међу собом, они раде своје – приводе свет кнезу овога света, наопаком оцу сваке лажи и мржње.
У наше дане то је очито.
Поделили су нас.
Озбиљно, трајно, радикално.
Коронократија се послужила основним страхом, страхом од смрти, и унела међу људе поделе које неће бити лако превазићи – ако то икада уопште и буде могуће.
Све је почело прошле године, када су коронократи наметнули низ непроверених и несигурних мера; међу тим мерама биле су и маске као наводно средство за заштиту од смртоносне болести. Маске су наметнуте и деци у школама, па се и то показало као беспотребно.
Тада су се људи делили на маскиране и немаскиране.
И то је била озбиљна подела.
МАСКИРАНИ СВЕТ У АУТОБУСУ
У пуном београдском аутобусу прошле, 2020. године, бележи Мирослав Маравић у својој новој књизи, један маскирани, борећи се против короне, напада немаскираног човека, помиње му казну од осамсто евра коју у Будимпешти наплаћују за неношење исте.
Човек се правда да не може да дише јер му је спарно. Овај ће: „А мени није спарно? Ја сам још старији човек! Па зар Ви мислите да смо ми будале што носимо маске?/…/ Да ли знате да ви, одбијањем да ставите маску, несвесно учествујете у потенцијалном покушају убиства свих педесетак људи колико нас има у овом аутобусу? Да ли вам је то икада пало на памет? И што ћутите сада, одговорите ми? Ево људи слушају, размислите добро о питању и одговорите ми!“ И заиста, немаскирани је ћутао, кренуо му је зној низ чело, но трема га је обузела због мноштва слушалаца, а не због снаге противникових аргумената.“
Глас разума, по Маравићу: „Али, 1) и сами лекари кажу да маска не штити у потпуности, већ делимично. 2) Са друге стране, има озбиљних доказа и о штетности маске. Да штети дисајним органима, посебно код деце. 3) Има доказа и да се вирус шири брже преко маске, зато што, када нема маске, капљице падају природно доле, а када се маска носи, долази до потиска и капљице, кроз отворе излазе равније и брже и лакше угрожавају људе у окружењу. 4) Белодано је да се вирус најбрже и најснажније преноси преко кијања, затим, у мањој мери, преко кашљања, у још мањој мери преко певања, у мањој мери преко причања и у мањој мери, то јест у готово никаквој мери, преко дисања у истој просторији. Дакле, ја сам у овом аутобусу само ћутао и дисао и вас, који уз то имате и маску, тешко да сам било чиме угрозио, а ако и јесам, Ви сте то сами изазвали овом расправом, али, и ви сте мене угрозили, само, ја Вам то опраштам. Нека буде Божија воља!“ Маскирани је ућутао. У аутобусу се чуо жамор. На првој следећој станици маскирани је изашао.“
Изашао – куда? Схвати ли он шта?
Тешко. Дотични је вероватно, као за маске прошле године, ове године чврсто уверен да не сме бити невакцинисаних, да сви морају да се вакцинишу, да је то једини начин да сачувамо живот и здравље. Иако подаци говоре супротно, и стижу из целог света.
ВАКЦИНИСАНИ И НЕВАКЦИНИСАНИ
На јавној сцени Србије има људи који опасно делују на друштвено (и душевно) здравље својим радикализмом. Они код суграђана уништавају и оно мало поверења у здравствени систем.
Један од њих је лекар (?) који је, годинама, тврдио да бомбардовање Србије НАТО осиромашеним уранијумом није штетно по здравље, и не утиче на развој тумора. То тврди и данас.
О овом господину уредница недељника „Печат“, Љиљана Богдановић, каже: „Реч је о пензионисаном професору епидемиологије др Зорану Радовановићу, који не одустаје од „свакодневног позива кризном штабу и врху државе да уведу ковид пропуснице, ограниче кретање и основна људска права већем делу грађана Србије“. И овај утицајни и (не)одговорни између лик пише писмо председнику Вучићу, тумачећи српски устав у складу с идејом да би држава требало да грађанима уведе сурова ограничења и укине слободе. Каза Радовановић: „У Влади Србије безразложно стрепе од реакције ЕУ, јер се Европски суд за људска права овог априла изјаснио да обавезна вакцинација не повређује право на поштовање приватног живота по чл. 8 Европске конвенције о људским правима (случај Вавричка и други против Чешке Републике) (…) Док тражимо непостојећу трунку у свом оку, правимо се да не видимо огромни балван. Нико нам, наиме, не би замерио ако, попут многих западних земаља, уведемо потребне мере, али стоји оптужба да нисмо демократски, већ хибридни режим.“
Тако размишља „важан лик“ с јавне сцене, не устежући се да објави како жели да његове идеје постану закон. Руку му пружају виђене галамџије у медијском свету, па тако, већ колико сутрадан, разметљиво, у ТВ програму, неки оглашавају своју „тоталну нетолеранцију према невакцинисанима“, уз поруке да „држава треба да узме ствар у своје руке, да уведе обавезну вакцинацију и ковид пропуснице“.
Угледно критичко перо, иначе и Политикин колумниста, поводом чињенице да је у Србији све јачи притисак за трећом дозом вакцине, поставља иронично питање: Да ли је реч о дирљивој бризи за здравље људи или, далеко било, постоје и неки мрачни комерцијални интереси? У истом подругљивом тону, овај аутор уочава да „игром случаја, баш у тренутку када фармацеутске куће крећу у своју нову кампању, и неки од домаћих стручњака инсистирају да се после друге дозе мора примити трећа, спасоносна.“
То ли је то?
Остаје да се види.
ВАКЦИНЕ И ПОСЛЕДИЦЕ
Познати руски економиста и философ, Валентин Катасонов, опомиње нас да не верујемо вакципропаганди: „А у првој половини године Израел су рекламирали као земљу која је водећа на планети по броју вакцинисаног становништва, проглашавајући га за еталон. На Израел су гледали као на прву земљу која ће успети да победи вирус. Ипак, никаква се победа није догодила. Обрнуто, испоставило се да је Израел у групи држава с тренутно највећим бројем оболелих.
У топ-20 највакцинисанијих земаља, према стопи оболевања од вируса, на другом месту после Израела је Велика Британија (3.309); на трећем – САД (2.622). Петорку са највећим текућим инфицирањем закључују Ирска (2.474) и Француска (2.270).
Чак и у оним земљама које су достигле 60% вакцинисаног становништва, људи настављају не само да болују, већ и да умиру. У САД у току недељу дана (16-23 август) живот је напустило 5.416 људи. А недељу дана раније – 4.742. Укупно за две недеље је умрло око 10 хиљада људи. Део њих је умро после примања вакцине против КОВИД-19.
Слика је слична и у Израелу где је, за две недеље, из живота отишло после инфицирања вирусом – 288 људи. У Великој Британији овај показатељ је – 1.320; у Француској – 1.091.
Но, испоставило се да постоји неколико земља са стабилном нултом или близу нултом вредношћу текућег (недељног) инфицирања. То су Камерун, Сирија и Танзанија. У чему је тајна њиховог епидемиолошког успеха? Може бити да их је заштитила нека чудотворна вакцина, која се разликује од препарата које су користиле земље из топ-20 (Pfizer-BioNTech, AstraZeneca, Moderna, Johnson-Johnson)? Не. Претпостављам да је тајна у томе што наведене земље уопште нису користиле вакцине. Ево и показатеља стопе вакцинације њиховог становништва (у %): Камерун – 1,25 (0,26); Сирија – 0,08 (0,05); Танзанија – 0,35 (0,35).“
Кратко, јасно, једноставно.
Међутим, то ништа не вреди.
Командује се, однекуд, да вакцина мора бити обавезна. Ко те пита да ли ћеш бити жив или мртав.
ПИТАЊЕ ВАКЦИПРОПАГАНДИСТИМА
У „Политици“ се огласила Бранислава Јузбашић Костић, жена која је слушала „струку“ и три пута се вакцинисала: „Недавно сам због срчаних сметњи отишла на преглед приватно јер у дому здравља не раде ултразвук срца. Прегледана сам детаљно, а доктор ме је питао да ли сам прележала ковид. Одговорила сам да нисам, али сам се трипут вакцинисала. Установљена је упала срчане марамице, а шок је уследио на докторов коментар да је то вероватно последица вакцинације и да није једини такав случај. Послала сам вест преко „вајбера” на око 40 адреса својих пријатеља и рођака и добила два позитивна одговора да су чули за такве случајеве или познају особу којој се то десило. Ако заиста постоји веза између вакцине и болести (примила сам двапут кинеску и трећи пут„ Фајзер”), зашто се о томе не говори јавно и шта о томе кажу наши познати професори др З. Радовановић, М. Ђорђевић, Б. Тиодоровић, Б. Несторовић, чланови кризног штаба и други стручњаци чија сам мишљења и препоруке пратила и уважавала. То би се морало испитати јер звучи забрињавајуће.“
Наравно да се никад неће испитати. СЗО забрањује такву врсту питања. А иза СЗО стоји Гејтс. Вакцинациста по преимућству, који, у свом лудилу, најављује још веће заразе. И смрт, смрт, смрт! Ако не примимо његове вакцине.
У области обавезне вакцинације сумњивим вакцинама, светом, дакле, владају ВАКЦИНАЦИСТИ.
Треба то имати у виду.
ПРОТИВ ПОДЕЛА
И вакцинисани и невакцинисани су на удару исте силе, човекомрзаца којима није стало до нашег здравља. Зато је веома важно да се не делимо, да се не оптужујемо, да разумемо једни друге. Само тако ћемо одолети пандемији панике, неповерења, нечовештва.
Тај задатак нам се поставља, и морамо га заједно решавати.
Иначе, наступа доба потпуне таме у међуљудским односима.
А у тами се живети не може.
Зато се молимо молитвом за умножавање љубави, коју нам је даровала Црква Христова:
„Господе, који си заповест нову дао ученицима Твојим да љубе друг друга, обнови исту и упечати у душе и срца наша благодаћу пресветога Духа Твојега, како би се бринули: не како ћемо себи угодити, но Теби, и послужити ближњем на корист и спасење: молимо Ти се, Благодатељу милостиви, услиши и милостивно погледај. Да будемо савршени у љубави Твојој, Боже наш, да имамо нелицемерну љубав ка ближњем, принуди нас, Господе, благодаћу Твојега Духа. Ко мисли да има љубав према Теби, а брата својега мрзи, лажа је, и у тами ходи. Зато, Милостиви, разгори душе и срца наша на љубав према Теби и према браћи – молимо Ти се, као милостив услиши и као преблаг помилуј.“
Амин, амин и амин.