Прво су се огласиле америчке демократске сенаторке Тами Дакворт (Илиноис) и Мејзи Хироно (Хаваји). Оне су 23. марта 2021. дрско изјавиле да неће гласати ни за једног будућег кандидата из Бајденове администрације који није припадник неке мањине или ЛГБТ заједнице. „Нећу гласати ни за једног кандидата чија номинација указује на неразноврсност. Гласаћу за расне мањине и гласаћу за ЛГБТ, али ни за кога другог нећу гласати“, рекла је Даквортова. Сенаторка Хироно подржала је „добро артикулисану, фокусирану позицију“ Даквортове и изјавила да је „спремна да јој се придружи у томе.“
Сада је градоначелница Чикага Лори Лајтфут стала раме уз раме с отворено расистичким женама из Демократске странке. Након што се неколико новинара пожалило на друштвеним мрежама да им канцеларија градоначелнице неће одобрити појединачне интервјуе с градоначелницом само зато што су белци, Лори Лајтфут је јавно потврдила да је то што је речено новинарима заиста њена политика. У писму чикашким медијима 19. маја, градоначелница је написала: „До сада сте можда већ чули да ћу поводом обележавање двогодишњице од моје инаугурације за градоначелника овог великог града дати искључиво појединачне интервјуе новинарима који су неке друге боје коже.“
Зашто Лајтфутова дискриминише белце? Два су разлога за то.
Прво, зато што у новинарству има превише белаца (и мушкараца): „Од првог дана у кампањи, још 2018. године, била сам затечена тиме што у чикашким медијима, уредничким одборима и политичком штампарском корпусу – а нарочито у прес служби градске општине – има толико белаца и мушкараца.“ Трагично је да је градоначелници потпуно небитно то што су ти белци репортери заправо стручњаци у свом послу: „Многи од њих су паметни и вредни, отмени и вешти. Али без обзира на то, превасходно су белци.“
Друго, градоначелница је установила политику давања интервјуа само новинарима из редова мањина, јер репортери који су белци одбијају да признају имплицитни расизам: „Превелик је ово терет, поврх свих осталих огромних изазова с којима се наш град суочава у овом тренутку, да бих сада преузела на себе и задатак да едукујем белце из новинских медија, и то углавном мушкарце, о опасностима и сложености имплицитних предрасуда. То није мој посао. Не би ни требало да буде. Немам ја времена за то.“
Можемо само замислити шта би се догодило да је белац градоначелник рекао да ће дозволити да га интервјуишу само новинари који су белци. Избили би протести и у његовом граду, и испред његове куће. Америчко Министарство правде било би позвано да покрене истрагу против градоначелника. Новинске куће би под претњом уцене морале да уведу праксу и створе радна места само за мањине. Ипак, ништа се од тога не дешава у Чикагу, јер је то уобичајено за лидере Демократске странке.
Крајње је време да сви Американци захтевају да наши лидери гледају даље од наше расе, етничке припадности и пола, и да се уместо тога усредсреде на наш карактер и стручност. Мартин Лутер Кинг Млађи не би захтевао ништа мање од тога.