Доктор Пол Р. Мекхју, бивши главни психијатар у болници Џонс Хопкинс и истакнути професор психијатрије, рекао је да трансродне особе имају „ментални поремећај“ који захтева лечење, да је операција промене пола „биолошки немогућа“ и да особе које промовишу операције промене пола учествују у промоцији менталног поремећаја, преноси Си-Ес-ЕН њуз.
Доктор Мекхју, аутор шест књига и најмање 125 рецензираних медицинских чланака, недавно је у Вол Стрит журналу изнео мишљење да трансродне операције нису решење за особе које пате од „поремећаја претпоставке“ – идеје да се њихова мушкост или женственост разликује од онога што им је природа биолошки доделила.
Такође је известио о новој студији која показује да је стопа самоубистава међу трансродним особама које су подвргнуте операцији промене пола 20 пута већа од стопе самоубистава међу особама које нису трансродне. Доктор Мекхју је такође указао на студије Универзитета Вандербилт и лондонске клинике Портман о деци која су изражавала трансродна осећања, али је током времена 70–80% њих „спонтано изгубило та осећања“.
Поремећај транс особе, према доктору Мекхјуу, састоји се у претпоставци особе да је она заправо другачија од физичке стварности свог тела, своје мушкости или женствености коју јој је доделила природа. Овај поремећај је сличан ономе код изузетно мршавих особа са анорексијом која се погледа у огледало и помисли да има вишак килограма, рекао је Мекхју.
Претпоставка да нечији пол постоји само у машти, независно од анатомске стварности, навела је неке трансродне особе да се залажу за друштвено прихватање и валидацију своје субјективне личне истине, каже он. Као резултат тога, неке државе – Калифорнија, Њу Џерси и Масачусетс – донеле су законе који забрањују психијатрима „да покушају да поврате природна родна осећања трансродног малолетника, чак и уз дозволу родитеља”, каже он.
Доктор Мекхју наводи да заговорници трансродних особа не желе да се зна да студије показују да између 70% и 80% деце која изражавају трансродна осећања спонтано изгубе та осећања током времена. Поред тога, већина оних који су били подвргнути операцији промене пола изјавили су да су задовољни операцијом, „али њихово накнадно психосоцијално прилагођавање није било ништа боље од оних који нису имали операцију“.
„Зато смо престали да радимо операције промене пола у Хопкинсу јер је стварање ’задовољног’, али и даље проблематичног пацијента недовољан разлог за хируршку ампутацију нормалних органа”, рекао је др Мекхју.
„Промена пола” је биолошки немогућа, рекао је Мекхју. „Особе које ураде операцију промене пола не постају мушкарци односно жене. Уместо тога, они постају феминизовани мушкарци или маскулинизоване жене. Тврдити да је то питање грађанских права и охрабривати те операције значи промовисати ментални поремећај.”