Француски председник Емануел Макрон залаже се за то да се „слобода“ да се уради абортус уврсти у садашњи француски Устав. Тиме би Француска постала друга земља у историји која је абортус унела у највиши државни акт. Ситуација у Француској је сложена, али и испуњена надом, јер није гарантовано да ће овај амандман проћи. Ево како ствари стоје у Француској када је у питању абортус.
Политичарка Симон Вејл довела је до тога да је 1975. године абортус легализован путем тзв. Вејлиног закона (Loi Veil) којим је дозвољен абортус до 10. недеље гестације. Она је пред Народном скупштином изјавила: „с дубоким уверењем кажем да абортус треба да остане изузетак, крајња мера у ситуацијама без других решења“. Симон Вејл је објаснила да абортус треба да буде доступан како би се могао контролисати и да би женама требало пружити пролајф саветовање. У то време се радило много илегалних абортуса и она је прогурала овај закон како жене више не би биле повређене у нелегалним процедурама.
Међутим, након 1975. године, абортус је постао легалан за малолетне девојке без сагласности родитеља, а школе сада уче ђаке како да ураде абортус. Укинут је период чекања, нема саветовања пре абортуса, а више нема ни ограничења од 10 недеља. Абортус је сада легалан до 14. недеље трудноће. Потпуно је бесплатан и заштићен од слободе говора, док је с друге стране незаконитим проглашено пружање саветовања на тротоару испред клиника као и „дезинформације“ на интернету. Вејлин закон донела је конзервативна влада председнице Валери Жискар д’Естен и од тада га је скоро сваки председник проширивао.
Ниједна политичка партија нема отворено пролајф платформу, а крајње левичарска коалиција Nouvelle Union Populaire Ecologique et Sociale, која се залаже за то да се у Устав унесе неограничено „право“ на абортус, као и Макронова председничка већина, залажу се за то да ово „право“ уђе у Устав, али да буде ограничено. Конзервативни републиканци (LR) и крајње десничарски Rassemblement National (RN) и даље су подељени. Једина мејнстрим партија која је против абортуса јесте Reconquete!, странка стара две године коју предводи Ерик Земор, конзервативни коментатор који се кандидовао за функцију покушавајући да уједини и LR и RN. Ипак, ниједна странка не жели да донесе законе који ограничавају абортус.
И поред подела, има наде. Слично као што се француски покрет отпора жестоко борио против Вишија и Хитлера у Другом светском рату, француски заговорници живота су верни и храбри. Пролајф покрет расте и сада га представљају младе особе које раде на томе да спасавају животе и промене јавно мњење о абортусу. У мају, активисти за живот под називом Les Survivants покренули су кампању у којој су залепили на хиљаде пролајф налепница на бицикле за изнајмљивање у Паризу. Ово је објављено широм света и имало је велики утицај на Французе.
У Паризу се сваког јануара одржава Марш за живот, а прошлог лета Фондација Жерома Лежена покренула је годишњи камп за младе присталице живота. Пролајф покрет у Француској такође ради на подршци женама у тешким ситуацијама и заједно с организацијама за кризну трудноћу, иако их често власти узнемиравају.
Иако су политичке партије на левици и у центру непријатељски расположене према онима који се залажу за живот, можда постоје могућности за повећање пролајф струје у конзервативнијим партијама. Лидер партије Reconquete! изјавио је да је абортус погрешан и проширен далеко више од онога што је требало да буде када је легализован 1975. године. Он сарађује с Марион Марешал, која је говорила против абортуса и вредно радила на томе да се укине финансирање „абортуса из комфора“ (поновљеног абортуса). Постоје политичари у странкама RN и LR који су такође гласали против Макроновог амандмана и на њих се може рачунати да ће се противити амандману када га Макрон буде предложио у блиској будућности.
Молимо вас да се молите за изабране званичнике у Француској, као и за оне који се залажу за живот који су тренутно бројчано надјачани. Vive La Resistance! Vive La France!