Прогонитељи и прогнани

Сведочење о досад незабележеној тортури над хришћанима у новије време у Србији

Литургија у Грузији током пандемије корона вируса

Last updated on January 21st, 2021 at 12:20 pm

         У ово време великих искушења имала сам прилику да будем сведок како нас православне вернике прогоне у току недељне Литургије.

         Догађај се десио 29. марта 2020.године, када још није важио полицијски час викендом и када су слободно радиле кладионице, коцкарнице, козметички и фризерки салони,теретане…

         Било смо на прописаној удаљености један од другога изван храма цркве Св. Марка у Београду и са разгласа пратили и учествовали у богослужењу. Пред крај Литургије, када је било време за Свету тајну Причешћа, из комбија полиције је изашао кордон, окружио нас и преко мегафона терао да се разиђемо. Ми смо у неверици стајали очију упртих у врата храма чекајући да испунимо реч Господњу (Јн. 6, 53—56) о неопходности причешћивања свих који верују у Њега, који је лек и телу и души и даје живот вечни.  Кад су се врата храма коначно отворила, непознат човек са маском на лицу нам је саопштио да причешћивања неће бити, као ни дељења нафоре, јер морамо да се придржавамо мера и одлука Владе Републике Србије. 

Литургија испред храма Св.Марка у доба епидемије корона вируса

         Како су се још чули завршни делови Свете Литургије са црквеног разгласа, полако смо се у тишини, гоњени од полиције,померили са платоа цркве Св. Марка. Неки од нас су плакали, јер смо осетили на тренутак како је бити гоњен и како су страдали верни у ранохришћанско време, али и како и данас страдају верни, у земљама где је Православље непожељно. 

         Пооштравањем мера Владе током ванредног стања забрањено нам је свако кретање викендом, па и када се служе свете Литургије у значајним данима Часног поста. Прибојавамо се да ћемо исто доживети за Васкрс.

         Многи су преко портала Еуправе предали захтев за добијање дозволе за кретање до својих храмова на Васкрс. Неки још нису добили одговор а неки су добијали негативан одговор, иако се на тај начин крши Устав.

Поставља се пред нас питање: шта сад?

Да ли остати код куће и слушати Владу или Господа?

Да ли им писати Захтев или им послати ОБАВЕШТЕЊЕ у коме стоји: 

Обавештавам све надлежне државне органе да ћу користити  своје Уставом загарантовано право, ићи на сва богослужења пре, за време и после Васкрса,поштујући препоруке струке о социјалној дистанци. Свако ометање од стране било ког државног органа сматраћу угрожавањем слободе вероисповести,личне безбедности и здравља и живота, јер је за мене одлазак на богослужења и Литургију неопходна духовна храна и лек“.

 СветиЈустин Ћелијски у књизи „Истина о Српској Православној Цркви у Комунистичкој Југославији“ написао је:

„За Цркву је Бог увек на првом месту, а човек,увек на другом месту. Људима се треба покоравати све док нису против Бога и Божијих закона. Но чим иступе против Бога и Његових закона, Црква им се мора одупрети и супротставити. Не ради ли тако зар је Црква?Ипредставници Цркве, не раде ли тако,зар су апостолски представници Цркве? Правдати се при томе такозваном црквеном икономијом није друго до прикривено издати Бога и Цркву. Таква икономија је просто напросто – издајство Цркве Христове.“

         Нека нам молитве буду усрдне, вера јака, а ми сабрани у нашим црквама да достојно прославимо Васкрсење на Литургији. 

Exit mobile version