Проф. др Радмило Рончевић, истакнути српски пластични хирург и проф. др Здравко Пено, редовни професор ПБФ у Фочи, говоре данас на тему теорије еволуције. Колико нова научна сазнања и истраживања доводе до тога да теорија еволуције у својим коренима буде пољуљана? „Данас у науци, као никада има више лажи и превара“ истиче на почетку др Рончевић, наглашавајући да су све науке под притиском теорије еволуције и притиском глобалиста. Посебно ако се зна да се ништа из те теорије не може научно доказати, него да се еволуционисти служе углавном спекулацијама које се надовезују једна на другу, те из тога произилази да је њихов научни став у ствари – ненаучан. „То је атеизам обучен у научно одело“ каже др Рончевић.
На питање колико је више присутна теорија еволуције као систем који покрива неке политичке покрете и колико је оправдана кроз теологију, проф. др Здравко Пено подсећа да се принцип ове теорије из социологије пренео у биологију и да је постојало „неко расположење у енглеском друштву да се раскрсти са Богом“. Говорећи о проблему сусрета науке и теологије др Пено каже да „у новије време постоји тај дијалог између богословља и природних наука“, који није баш на високом нивоу, а на коме се размењују разни ставови и гледишта. Проф. Пено додаје и да је св. Максим Исповедник природне законе поистовећивао са врлином, јер они у природи наравно постоје али су у богословљу незаобилазни „будући да не може неко бити хришћанин а да не испуњава природне законе, јер је то „елементарни ниво остварења врлине без кога је немогуће даље ићи, управљати се ка Богу“.
Наука уопште се често представља као консензус мишљења одређених научника, што није исто што и скуп чињеница које се посматрају и могу научно доказати. Да ли је и колико могуће да теологија буде „слушкиња“ овакве науке, с обзиром да вера нема проблем са науком? „Проблем и јесте у томе што су се ствари окренуле потпуно“ каже између осталог др Пено.
Колико је савремени развој генетике довео теорију еволуције скоро до бесмисла? Др Рончевић каже да се и поред настојања еволуциониста, генетиком не може објаснити ни настанак живота, ни процес еволуције од једноћелијских организама до човека и подсећа, да је сам Чарлс Дарвин „поштено рекао да уколико се докаже да се кроз генерације не може створити неки орган, онда његова теорија пада, а то данашњи неодарвинисти – не помињу“. Др Рончевић кроз сликовити пример, научним чињеницама, каже да „само огромно чудо једне једине ћелије – доказује да је теорија еволуције практично једна глупост“.