Истрага аустралијског Сената изнела је на видело узнемирујуће приче о присилном абортусу и стерилизацији жена са инвалидитетом. Сведочанства жена представиле су различите организације, укључујући и Викторијанску мрежу здравствених услуга за жене. Ова мрежа забринута је да је женама са инвалидитетом често ускраћена могућност да дају пристанак на медицинске процедуре, укључујући и абортус, те да су у већем броју биле жртве медицинске присиле него жене без инвалидитета. Организација даље тврди да је присилна стерилизација прекршила све међународне споразуме о људским правима којих је Аустралија потписница и да представља мучење.
Аустралијска организација жена са инвалидитетом такође је допринела истрази и осудила екстремне повреде права жена са инвалидитетом у тој земљи. Каролин Фромејдер, извршна директорка групе, истакла је да, упркос томе што је просперитетна нација, Аустралија наставља да дозвољава праксе као што су присилна стерилизација, присилни абортус и сузбијање менструације. Она је ове поступке назвала срамотним и изјавила да тако тешким облицима репродуктивног насиља нема места у цивилизованом друштву.
Према Гардијану, постоји девет документованих случајева присилне стерилизације у Аустралији између 2020. и 2021. Тања Пеновић, копредседница Аустралијских правника за људска права (права жена и девојчица), позвала се на анегдотске извештаје о женама које су биле сексуално злостављане или за које се сматрало да су неспособне да брину о детету па су због тога приморане на абортус. Пеновићкина група истакла је хитну потребу за забраном принудне стерилизације.
Налази истраге Сената објављени су у извештају ове недеље, а тема присилног абортуса и стерилизације само је мали део дискусије. У сличном случају у Великој Британији у јуну 2019. суд је првобитно наредио жени са умереним тешкоћама у учењу да се подвргне принудном абортусу. Одлука је накнадно поништена након што је започет тродневни поступак абортуса, пошто суд није довољно узео у обзир жеље и осећања жене, као и ставове њених примарних неговатеља, укључујући и њену мајку, која је сматрала да абортус није у њеном најбољем интересу.
Кетрин Робинсон, портпаролка организације Право на живот УК, прокоментарисала је узнемирујућа открића, рекавши да је принудни абортус изведен на било којој жени жене ужасан чин. Она тврди да овакав чин представља грубо кршење људских права, уз мало или нимало обзира за добробит и мајке и детета.