Недавно објављена вест која је доживела велику популарност на друштвеним мрежама је решење Секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова из Новог Сада, којим се Виолети Сремац, ускраћује право на дечији додатак за пето дете због „броја деце већег од прописане границе”.
Иначе врло скроман дечији додатак, мањи од 30 евра по детету, закључно са четвртим дететом, стара је пракса државе, наслеђена из једнопартијског, тоталитарног комунистичког режима, када је„комфор” трочлане и четворочлане породице био пожељан стандард. Практично је мера дечијег додатка све време мера социјалне политике намењене сиромашним родитељима, а не мера популационе политике са идејом да родитељима који су се одважили да имају више деце држава буде подршка. Исти случај је и са родитељским додатком, који следује мајкама по рођењу детета: додељује је закључно са четвртим дететом.
Од краја Другог светског рата, Србија никада није достигла повећање броја становништва веће од 10% између два пописа, док је у последњих 30 година евидентан негативан природни прираштај, тј. смањење укупног броја житеља.
Извор: Републички завод за статистику
Без обзира на ове чињенице, држава Србија не препознаје породице са више деце као „жилу куцавицу”, које могу бити покретач позитивних демографских трендова. Нарочито је срамотан однос према родитељима са више од четворо деце којих има свега 0,36% од свих породица у Србији.
Недавно смо писали на порталу iFamNews-а о томе како се Мађарска за само 10 година преокенула у земљу бр.1 у Европи са бригом о породици и наталитету. Србија евидентно губи ту битку претходних 30 година. У континуитету. Не могу да се помирим са чињеницом да држава, каква год да је, не може да нађе пристојније решење за подршку достојанственијим животним условима за свега 8% породица у Србији које имају троје и више деце.