Текст је првобитно објављен на порталу Kurir.rs
БЕОГРАД – Уколико се усвоји предлог грађанског законика којим се „забрањује свако злостављање деце, а посебно телесно кажњавање“, добићемо разбијање српског друштва, уништење породице и дивље генерације. Код деце ће се појавити епидемија реченице:„Нећу и шта ми можеш!“, а родитељи ће изгубити сваки ауторитет.Ово за Курир тврди угледни психотерапеут др Зоран Миливојевић, који се оштро противи доношењу овог законика пошто би, према његовим речима, породици само нанео зло.Деца код психолога- То је врло ризично. Када погледате филозофију која стоји иза тога, на први поглед не изгледа проблематично. Говори се да децу нико не треба да удари, да треба да се разговара с њима, и на први поглед би то свако подржао, али када видите шта се све десило у земљама у којима је сличан правилник примењен, диже вам се коса на глави. На тај начин држава је родитељима везала руке и онемогућила их да васпитавају своју децу – наглашава др Миливојевић.Он истиче да ће, уколико се закон усвоји, резултати бити одвођење деце код психолога на дуге разговоре, који ће код малишана успостављати психијатријске дијагнозе „хиперактивност и поремећај пажње на часовима“.
Држава да се не меша
Др Миливојевић сматра да држава не би требало да се меша у приватне и породичне односе:- Само се тоталитарне државе мештају у приватне ствари код грађана. Људи уопште не схватају колико се овим нацртом заправо задире у интиму и приватан однос између детета и родитеља. Поређења ради, држава и закон не смеју да вам прописују колико пута грађани треба да имају секс, па тако ни како да се васпитавају деца.Тек тридесетак земаља у свету, додаје он, прихватило је забрану телесног кажњавања, а у око 160 држава то није забрањено. На ове податке, указује психотерапеут, треба обратити пажњу.То је један од доказа да није препоручљиво дати деци сву власт и ставити их на врх хијерархије у односу родитељ – дете – подвлачи др Зоран Миливојевић.
Препорука др Миливојевића НЕ ПО ГЛАВИ, АЛИ ПО ГУЗИ МОЖЕ
Др Миливојевић посебно истиче да не подржава злостављање и не жели да се његове речи схвате погрешно.Једно је злостављање, а друго је телесна казна. Телесна казна је идеја да заболи, а не да повреди. Дакле, питање је где је дете ударено и на који начин. Дете не би смело да се удари по глави нити да се ошамари. Ударац-два по гузи је у реду, али опет је битно чиме се удара. Није дозвољено шибом, али отвореним дланом јесте. Наравно, деца млађа од годину дана не би смела да се ударају.Грађански законик о односу према деци- Традиционалан однос према детету се дуго и код нас и у свету заснивао на томе да је дете објекат родитељске власти и родитељских права- Ниједно истраживање до сада није показало да је батина корисна за дете. Она је више израз немоћи родитеља да дисциплинује дете другим мерама.- С обзиром на то да је у нашем друштву степен толеранције насиља врло висок, сматрали смо да треба изричито предвидети забрану физичког кажњавања деце, јер се некоме може учинити да батине нису понижавајуће за дете и да се тиме не вређа његово људско достојанство. – Нови нацрт закона о породици предвиђа: „забрањује се свако злостављање деце, а посебно телесно кажњавање“
Извор: Курир, аутор: Силвија Сламниг