Ова немачка влада намеравала је да права деце упише у Устав. То би свакако била важна порука, али сада је јасно да те промене ипак неће бити – барем не за време ове владе.
И у коалиционом споразуму владајућих Демохришћана и Социјалдемократа је објављена намера да се, сходно Конвенцији о правима деце Уједињених нација из 1989. и у Немачкој уставно загарантују права малишана. Али изгледа да није проблем само придобити посланике опозиције у Бундестагу за тај предлог, како би се постигла двотрећинска већина неопходна за промену Устава, већ и да међу коалиционим партнерима не постоји слога када је реч о садржају и смислу те допуне.
Коначни предлог допуне члана 6. устава је гласио: „Морају се поштовати и штитити уставна права деце, укључујући њихово право на развој у самоодговорну особу. Добробит детета се мора узети у обзир на примерен начин. Мора се подржати и уставно право деце да буду саслушана. Примарна одговорност родитеља остаје непромењена.“
„ПРИМЕРЕНО“ – ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА?
Демохришћани и Социјалдемократе су дуго расправљали о томе да ли добробит детета треба узети тек „примерено“ – што је било највише на шта су били спремни Демохришћани, или „битно“ или чак „приоритетно“, за шта се залаже и социјалдемократска министарка правосуђа Кристине Ламбрехт која је преузела и дужност министарке за породицу.
Права деце Демохришћани ипак виде прилично конзервативно: они ту виде осетљиву равнотежу три фактора – деце, родитеља и државе која прописима сваком одређује његова права. Заменик посланичког клуба Демохришћана у Бундестагу, Торстен Фрај, сматра да не би смело да се догоди да држава на штету родитеља добије већа овлашћења.
Политичарка странке Зелених Катрин Геринг-Екарт упозорава да „схватање да родитељи аутоматски увек чине праву и добру ствар за своју децу није реалност. Али није ни реалност да држава, када дечија права нису у довољној мери уважена, аутоматски чини добро за децу.“
Министарка Ламбрехт, међутим, сматра да би смисао таквог чланка био дати деци посебна права која се тичу њихових посебних потреба. И Либерали имају своје приговоре. Они се питају, коме се чини нешто добро ако се само једној групи становништва дају посебна права. А без гласова Зелених и Либерала ни у Бундестагу нема двотрећинске већине за промену Устава.
КОНВЕНЦИЈА УН ЈЕ ЈАСНА
Неуспехом су разочаране и организације које заступају права деце као што су Акциони савез за дечија права и хуманитарна организација СОС Дечије село. Акциони савез упозорава да су права деце још једном и већ „превише пута заобиђена“, а то је тежак ударац поготово у ово доба пандемије када су због уведених мера управо деца била нарочито погођена у њиховом слободном детињству.
Поред тога и конвенција УН је јасна: „Код свих мера које погађају и децу, без обзира да ли су оне плод јавних или приватних установа социјалне заштите, правосуђа, државне службе или законодавних тела, добробит детета је фактор који приоритетно треба узети у обзир.“ Немачка је ратификовала ту конвенцију, тако да се поставља питање зашто жели да се пише уставна одредба која би још увек имала тек симболично значење, упозоравају те организације.
ЗАШТИТЕ ЗАПРАВО ИМА
Иако има земаља у свету где деца једва да имају неку заштиту државе, Немачка и без промене Устава ни у ком случају није међу њима: још 1968. је Уставни суд донео одлуку да су деца „бића с властитим људским достојанством и властитим правом на развој своје личности“, а 2008. је још додато да деца нису тек „привезак“ родитеља, него самостални правни субјекат са уставом загарантованим правима. Родитељи су дужни „своје деловање да усмере на добробит деце.“
Поред тих одлука највишег суда, ту су и чак три закона: о заштити младих, о помоћи деци и младима, као и Грађанско право, којим је још од 2000. деци загарантован одгој без насиља. Интереси деце су свакако заступљени и у овој владајућој коалицији: прошлог октобра је покренута иницијатива за увођење Закона за борбу против сексуалног насиља над децом. Зато и неки правни стручњаци сматрају да је уврштавање права деце и у Устав – заправо сувишно.
МАЛИ – И ОДЛУЧУЈУЋИ ДЕТАЉ
Али ту је једна ставка која је прописана и конвенцијом УН – и која се очигледно не допада свим странкама и интересним групама: право деце да изнесу своје мишљење о стварима које се и њих тичу. Рецимо да ли ће се негде градити раскрсница или школа. „Учествовање деце и младих (у таквим одлукама) од велике је важности у демократском друштву“, сматра Акциони савез за права деце.
И наравно да ће опет одрасли бити ти који ће тумачити овакву или онакву „вољу“ деце – према својим схватањима. Малишани ће можда проклињати судбину кад одрасту, али док су мали свакако ће пре изабрати игралиште него паркиралиште.