Прича је о томе како је једном младићу који је желео да професора части пићем, он једноставним саветом дао животно правило које би сви требало да следимо. Није познато да ли је анегдота истинита, али је без сумње злата вредна.
Главни јунак ове приче је момак који се случајно обрео у ресторану у ком је Јеротић седео са својим пријатељима. Пришао је, представио се и рекао да он професору Јеротићу много дугује, зато што су му његове књиге помогле у животу, па би хтео да му се на овај начин захвали.
Професор Јеротић је љубазно одбио рекавши:
“Немојте да увек чините ја теби – ти мени. Ја сам нешто, како ви кажете, вама учинио и ви сада хоћете мени да вратите. Када вам неко учини нешто добро, ви учините добро неком другом, он неком трећем и тако се прави круг добрих дела. Иначе то ‘ја теби, ти мени’ одраз је племенске свести и основ корупције. Зато ја кажем да је за племенске народе, у које убрајам и Србе, корупција нешто природно. Ипак, не треба заборавити да смо ми позвани да будемо хришћани, а то значи да се издижемо изнад своје природе”.
Створите, дакле, круг добрих дела. Издигните се изнад своје природе.