Недавно објављена студија коју је спровео шеф установе познате по томе што пружа тзв. „негу која афирмише род” показала је да трансродне операције не побољшавају ментално здравље пацијената, већ стварају већи осећај усамљености него код особа које нису биле подвргнуте хируршкој интервенцији. Истраживање, објављено у часопису BMC Public Health, указује на то да хируршка транзиција не подиже задовољство животом међу трансродним особама. Занимљиво је да је студија такође идентификовала виши ниво осећања изолације међу појединцима који се баве спортом и који су прошли кроз операцију промене пола.
Подаци за ове налазе прикупљени су из хамбуршког хируршког центра специјализованог за трансродне процедуре, укључујући и лабиопластику (операцију прављења женске вулве) и увећање груди. Учесници студије били су појединци који су желели операцију и били су део група за самопомоћ како би делили и добили информације о процедурама које се обављају у Универзитетском медицинском центру Хамбург-Епендорф. Др Марко Блесман, један од аутора студије, шеф је одељења за пластичну хирургију на том Универзитету од 2014. године.
Студија је даље открила да трансродне особе генерално показују ниже задовољство животом од опште популације, што је посебно изражено међу млађим особама које се боре с родном дисфоријом. Открила је и да се велики проценат особа које се идентификују као трансродне осећа „незадовољно“ или „екстремно незадовољно“ животом, при чему је знатно мањи проценат особа изјавио да су задовољне животом. Истраживање је такође показало да су виши нивои задовољства животом повезани са старијим узрастом и да трансродне младе особе често имају веће стопе депресије, анксиозности, суицидалности и несуицидалног самоповређивања, што су фактори за које се зна да смањују задовољство животом.
Студија је објављена у време све веће јавне дебате о операцијама промене пола, посебно кад је реч о малолетницима, и то у време јуна који је међу левичарима познат као ЛГБТ „Месеца поноса“. У претраживачима интернета питања као што су „да ли сам геј“ и „да ли сам транс“ забележила су повећање претраге за 1.300% за 19 година, те је јасно да налази ове студије пружају важан доказ за тренутни дискурс. Критичари су дуго доводили у питање ефикасност операције промене пола, указујући на доказе о повећању стопе самоубистава међу постоперативним појединцима.
Студија пружа важне доказе који поткрепљују аргументе многих који верују да је решавање кључних питања која доводе до родне дисфорије кључно за побољшање менталног здравља трансродних особа. Претходна истраживања су утврдила веће стопе трауме, злостављања и негативних искустава из детињства међу трансродним особама. Тренутни докази указују на то да решавање ових основних проблема може бити од пресудног значаја како би се помогло појединцима који се боре с родном дисфоријом да воде здравији и срећнији живот, јер је очигледно да им промена пола то не пружа, а доводи до неповратних промена на телу.