Прошли су кроз тинејџерске емоционалне тегобе и муке. Доживљавали су себе као особу супротног пола од оног биолошког, у ком су рођени. И тако, уз охрабрење неке одрасле особе, започели су пут – скоро увек фармаколошки, тј. помоћу лекова – ка „промени пола“. Међутим, када су постали трансродни, било им је још горе него раније и схватили су да срећа не лежи у порицању биологије, већ напротив – у прихватању себе. Затим су прошли кроз мучни процес повратка на старо. И данас славе ту чињеницу. Они су „детрансери”, особе које су прешле (енг. transition) у супротни, а онда се вратиле у свој првобитни пол (енг. detransition).
УДРУЖЕЊЕ
Они су 12. марта покренули догађај на друштвеним мрежама како би подигли свест о овом питању за све. Многи су објавили своје фотографије пре и после процеса детранзиције. Догађај је организовало ad hoc удружење Genspect, чији је мото „Идемо кући, себи“ (Coming home to ourselves). На веб-страници пише: „Детранс особе искусиле су драматично путовање самоприхватања и непопуларно путовање транзиције и повратка. Док смо били у транзицији, осећали смо подршку лекара, стручњака за ментално здравље и пријатеља.” Али приликом повратка, „ти усхићени гласови су утихнули и сада се праве као да ми не постојимо“.
Кад сам имала 15 година, била сам усамљена, мрзела сам своје тело и била сам увучена у родну идеологију онлајн
школа ме је охрабривала и веома лако су ми преписали тестостерон са 18 година, а то је било веома штетно
ово се не дешава ретко
#DetransAwarenessDay
ја са 19 година, транс // ја, сад, с 23 године
НЕПРИКЛАДНЕ ОСОБЕ
И опет: „Неки кажу да је детранзиција веома ретка. Други одбијају да признају да постојимо. Желимо да сви виде да смо група која брзо расте. Наше јединствене здравствене потребе игноришу они исти професионалци који су желели да гутамо лекове на тоне. Нећемо се скривати у сенци. Заслужујемо етички медицински третман.”
ПОДРШКА
Јутјуб нуди много видео-снимака младих људи који су одустали од трансродности. Стела О’Мели, ирски психолог и оснивач организације Genspect, каже: „Друштво се лоше понаша према детранс особама, а ми желимо да их саслушамо и да се побринемо да и други чују за ове проблеме. Чини се да је премало људи свесно да медицинска транзиција ставља веома тежак медицински терет на тело и ретко кад одговара слици осунчаних предела где наводно можете постати припадник супротног пола. Горка стварност јесте да никада не можемо постати друга особа.”