Шта је то конфликт посла и породице?
У традиционално организованим породицама, мушкарац је радио, доносио новац у кућу, управљао и располагао са њим, а жена је била задужена за обављање кућних послова и бригу о деци . Запошљавање жена је довело до промена у функционисању како породица тако и самих особа. Оба партнера су се почела бавити и једним и другим доменом живота. Сада оба супружника зараћују , учествују у креирању буџета породице , располажу средствима , али и деле кућне послове и бригу о деци . У неким периодима живота особама је постајало тешко да постигну све, и да раде, и да брину о породици, што је у самим особама изазивало осећај нелагодности и анксиозности који данас зовемо конфликт посла и породице. Он се може јавити и код жена и код мушкараца , али је у психолошким истраживањима чешће коришћен узорак жена за испитивање због претпоставки да је на њима и у савременом друштву „ највећи део посла” што се тиче бриге о породици и домаћинству , те да им је због тога теже да балансирају активностима.
Конфликт посла и породице се најчешће објашњава преко теорије улога. Особа у току живота може имати различите улоге , као што су улога детета, брата, сестре, мајке , оца, баке , деке, пријатеља, брачног партнера , професионална улога, итф.Неке улоге добијамо самим рођењем као што је нпр. улога детета, док друге стичемо током живота(нпр. пословна улога ).
Многи истраживачи су се трудили да боље објасне овај конфликт. Међутим , једну од првих дефиниција посла и породице дали су Гринхаус и Биутел(1985., према Херст,2003).Ова дефиниција спада у најцитираније дефиниције конфликта између посла и породице, и односи се на „ облик конфликта међу улогама где су притисци који потичу из пословне и пшородичне улоге некомпатибилни у неком делу “. Према овом моделу , конфликт између посла и породице је двосмеран и вишедимензионалан . Двосмеран је зато што посао може да утиче на породицу , али и породица може да утиче на посао. Оба смера утицаја (посла на породицу и породице на посао) сатоје се из три димензије , у чему се огледа његова вишедимензионалност . Те три димензије су : време , напор и понашање . Конфликт може бити заснован на свакој од ових димензија.
Конфликт који је заснован на времену подразумева да временски захтеви који потичу из једне улоге , физички отежавају испуњење временских захтева за друге улоге . То практично значи да ће особа доживети конфликт улоге уколико није у стању да се избори са временским захтевима , као на пример жена која мора да ради прековремено на послу , а не може да стигне на приредбу свог детета у школи .
Конфликт базиран на напору, говори о томе да напрезање у једној улози инферира са неиспуњавањем дужности у другој . Настаје кад напор који особа улаже у једну улогу онемогућава захтеве који се очекују другом улогом. Конфликт базиран на напору може да се јави нпр.код жена које улажу напор у напредовању на послу или грађењу каријере , а при том не могу да се баве кућним пословима , или немају подршку партнера око породичних обавеза.
Конфликт базиран на понашању се јавља када су понашања везана за једну улогу инкомпатибилна са очекивањима везаним за другу , истовремено постојећу улогу особе. На прмер, жена која ради на менаџерској позицији и од које се на послу очекује да буде асертивна и самопоуздана, истовремено код куће има мужа који очекује субмисивност и покорност у односу саа њим.
Да не бисте имали утисак да су вам пословне и породичне улоге у конфликту, према могућностима организујте своје време, тако да испуните и радне и породичне обавезе у одређеним периодима направите приоритете у животу, те на основу њих улажите више напора у један или други животни домен. И запамтите, као што се незадовољство преноси из једног животног аспекта на други, тако се и задовољство на једном животном пољу прелива на функционисање у осталим.