Аутор објашњава:
Већ годинама радим са децом, тинејџерима који се лече од различитих болести зависности. Једног дана сам им поставила једно, једноставно питање: „Колико вас се некад нашло у ситуацији када се нису осећали пријатно и када се од вас очекивало да нешто урадите, а нисте знали како да то избегнете?”
Сви су подигли руку. СВИ.
Негде, могу то и да разумем. Кад се нађете у друштву бунтовних тинејџера, најпопуларнијих у школи, који кришом пале цигарету у школском тоалету и пружају вам да повучете дим, то је веома тешко одбити, ма колико желели. Ко сме да ризикује да га одбаце, малтертирају, ругају му се? Ко сме да каже – Не, ја то не желим?
Наравно да би то требало да буде одговор, али ако само за тренутак успете да се вратите у своје тинејџерске дане, знаћете колико је то тешко.
План „Икс (Х)”
Баш из тих разлога, у мојој породици сада постоји нешто што зовемо План „Икс (X)”. Овај једноставан, али моћан трик је нешто што наша деца имају право да искористе увек кад пожеле. Ево како функционише.
Рецимо да моје најмлађе дете, Дени, оде на журку. Ако се у неком тренутку нађе у ситуацији која му не прија, све што треба да уради јесте да пошаље поруку са текстом „Икс (X)” било коме од нас (мами, тати, сестри). Онај ко прими поруку има веома једноставан задатак. Треба што пре да га позове. Кад се Дени јави, треба да му каже следеће:
“Хало?”
“Дени, нешто се догодило и морамо одмах да дођемо по тебе.”
“Шта је било?”
“Рећи ћу ти кад стигнем. Буди спреман за пет минута, кренуо сам по тебе.”
Дени тада говори пријатељима да се нешто десило код куће, да су кренули по њега и мора да напусти журку.
Укратко – Дени увек има излаз. А опет, нема притиска нити страха да ће бити изложен подсмеху од стране друштва. Може да се заштити и истовремено настави да „плива”.
Овај трик једна је од најбољих ствари коју смо смислили и Денију пружа осећај сигурности.
Али, треба да знате – план „Икс (X)” има једну, условно речено, ману. Када одемо по њега, Дени може и не мора да нам каже шта се тамо дешавало. Нема притисака, нема осуде, нема грдњи. Све је на њему. Наиме, уз план иде и договор да му нећемо постављати никаква питања (па и ако је место на којем смо га покупили 20 километара даље од оног где смо га одвезли). Ово ће неким родитељима бити тешко да испуне, али изградња поверења у односу родитељ-дете није посао који се завршава преко ноћи. Изузетак од правила је ако је он или неко од његових пријатеља у животној опасности. То не сме да прећути.
Предлажем да уведете правило коришћења плана „Икс” у свој дом. Деца ће вам бити захвална и уз то, увек ће знати да не морају да ураде нешто што се коси с њиховим васпитањем, начелима, жељама, само зато што је то „кул”. Зато и јесте важно да их не приморавате да вам испричају шта се десило. Ако буду морали да бирају између непријатног сусрета с вама и тога да остану с друштвом које их наводи на нешто лоше, не желите да знате шта ће одабрати. И, упамтите, никад не знате колико је танка линија између тога да дете до пунолетства проводи с вама време смејући се за вечером и тога да заврши у неком центру за одвикавање…