22. октобра, пољски Уставни суд размотрио је захтев за утврђивање уставности норме Закона о планирању породице, заштити људског фетуса и условима под којима је абортус дозвољен, којим је био дозвољен прекид трудноће у случају када постоји разлог за сумњу на постојање озбиљне и неизлечиве болести нерођеног детета.
Свих петнаест судија Уставног суда учествовало је на седници, а гласовима њих тринаест, овај члан закона проглашен је дискриминаторским на основу здравственог стања, а супротно члану 38. Устава земље, који каже: „Република Пољска гарантује правну заштиту сваког људског живота.“
Абортус је,иначе, забрањен у Пољској. Али (донедавно) изузетак је био дозвољен у три случаја: ако је постојао медицински извештај о великој вероватноћи постојања неизлечиве болести детета, ако је трудноћа била резултат кривичног дела (односно силовања или инцеста) и ако би наставак трудноће угрозио живот мајке.
То је Пољску учинило једном од европских земаља са најбољом заштитом живота деце. Сада ће ти животи бити заштићени још боље: 2019. године у Пољској је изведено нешто више од хиљаду легалних побачаја, 98% њих засновано је на члану који је Уставни суд укинуо.
Јиржи Квашњевски, председник Института Ордо Јурис реаговао је на одлуку Уставног суда следећим твитом: „Велика победа! Уставна заштита живота болесне деце и деце за коју се само сумња да имају болест или генетски поремећај. Високо подижемо заставу људских права.”
Заправо, људско право на живот је основно право без којег друга права немају значење, па чак и Конвенција УН о правима детета 1989. године, након Декларације о правима детета из 1959. године, проглашава да „детету због своје физичке и менталне незрелости, потребне су посебне мере заштите и неге, укључујући одговарајућу правну заштиту, пре и после рођења.“
Међутим, као што се могло очекивати, они политичари и невладине организације чији је циљ, како се чини, убијање деце оденути у рухо „заштите женских права“, негативно су реаговали на ову одлуку пољског Уставног суда.
Комесар Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић назвала је одлуку Уставног суда Пољске „кршењем људских права“, Малгорзата Зулецка, правница пољског Хелсиншког одбора за људска права, изјавила је да је забрана побачаја „нехумано поступање са женом“, а Антонина Левандовска – млади пољски активиста, који се бори за легализацију побачаја и ширење сексуалног образовања уз подршку глобалних елита – чак је изјавила да забрана абортуса крши … Конвенцију УН-а против тортуре.
Пани Левандовска у праву је у вези с једним: заиста, у међународном праву не постоје конвенције којима се успоставља „право на абортус“. Према томе, све што присталице легалног чедоморства могу учинити, када не желе да држава штити животе њихових нерођених грађана, је да забрану побачаја прогласи мучењем (или једноставно да бесрамно изјављују да „држава нема право да спроводи канибалистичке одлуке “)- Управо је тако 2016. године Михаил Абизов, који је у то време био министар отворене владе Руске Федерације, незаконито одбијао да поднесе Думи на расправу предлог грађана да се укине државно финансирање абортуса у Русији, који је преко специјалне владине веб странице прикупила потребних 100.000 оверених потписа грађана РФ.
Нећемо питати да ли Антонина Левандовска верује да је њено сопствено рођење било мучење њене мајке (судећи према њеном профилу на друштвеној мрежи LinkedIn, највероватније је рођена после забране побачаја у Пољској). Није могла да не осуди одлуку пољског Уставног суда, а да не изгуби посао: од 2019. била је координаторка АСТРЕ– Централне и Источне европске мреже за сексуално и репродуктивно здравље и права, која се путем Глобалног Фонда за жене финансира од стране Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша. И све организације које финансира ова особа, укључујући и много моћније, попут Центра за репродуктивна права, HRV (Human Rights Watch) и Амнести Интернешнала, биле су, наравно, дубоко огорчене овом одлуком, која ће спасити животе многе деце.
Сорошевци већ дуго покушавају да легализују абортус у Пољској, али им не полази за руком: Пољаци су упорно бирали Сејм странке које сматрају приоритетом да заштите животе пољске деце. Недавно су за свог председника поново изабрали бранитеља породице Анджеја Дуду, а изабрани заменици именују судије који постављају законе изнад воље међународних абортус лобиста.
Разумемо Пољаке, јер је абортус на захтев већ био дозвољен за пољске жене … од 1943. до 1945. године, под нацистичком окупацијом. „Биће нам изузетно корисно ако [пољске] девојке и жене имају што више абортуса“ – наводно је тада рекао Хитлер. „Лично ћу убити идиота који би желео да спроведе закон против побачаја на источним окупираним територијама.“ Пољаци добро памте ко им је први пут у историји наметнуо абортус. А такви претходници тешко доприносе популарности организацијама под контролом Џорџа Сороша у Пољској.
Анита Червинска, портпарол владајуће странке Закона и правде, посланица у парламенту, већ је изјавила да је Република Пољска спремна да пружи потребну негу за сву болесну децу и њихове мајке, тако да нико не остане незаштићен. „Ми – Закон и правда – поштујемо одлуку Уставног суда и не бежимо од одговорности која нам је пренета“.