Сједињене Државе суочене су са забрињавајућим трендом пада стопе фертилитета, а стручњаци упозоравају да би то могло имати значајан и потенцијално катастрофалан утицај на економију те земље. Према подацима Центара за контролу болести, стопа наталитета у САД нагло је опала, чак 22%, између 2007. и 2022. године, при чему ниједна држава није пријавила пораст наталитета. Док је пад у неким државама био спорији, општи образац одражава модел других развијених нација на глобалном нивоу, пошто су САД и друге такве нације пале испод стопе просте репродукције становништва. Оваква ниска стопа наталитета значи да државе нису у стању ни да одрже постојећи број становнила, а камоли да доведу до његовог пораста.
Демографски стратег Бредли Шурман истакао је да тренутно три четвртине америчких округа и половина држава бележи више смртних случајева него рођења и наглашава озбиљност ситуације. Виши сарадник Института за породичне студије Бред Вилкокс поменуо је да последице већ постају очигледне, јер долази до затварања школа, смањеног уписа студената на факултете, све мање радне снаге, мањег броја потрошача и недовољних пореских прихода.
Опадајуће стопе склопљених бракова, као и све веће одлагање ступања у брак такође играју улогу у наглом паду наталитета. Шеф демографске обавештајне службе Лајман Стоун објаснио је да је одлагање ступања у брак фактор који доприноси томе, јер се приходи, власништво над кућом и штедња реализују касније у животу. Због овог тренда, људима може бити теже да имају децу када се коначно буду осетили спремни, што на крају доводи до нижег наталитета.
Илон Маск, извршни директор Тесле, такође је забринут због пада наталитета и назива га једном од најзначајнијих претњи цивилизацији. Маск је истакао да је погрешно сматрати да је планета пренасељена и додао да трендови наталитета указују заправо на пад броја становника.
Шурманова пројекција сугерише да се у наредним деценијама очекује пад становништва САД, уз минимални раст који се првенствено приписује имиграцији. Ова промена ће значајно утицати на економију, посебно у руралним областима које већ доживљавају брзо старење и пад становништва.
У Галоповој анкети спроведеној у септембру показало се да је жеља за троје или више деце на највишем нивоу од 1970-их. Стоун наводи да би законодавци могли да подстакну ступање у брак и подизање деце ако би решили питања као што су брачне казне и високи трошкови становања. Ако би власт олакшала људима ступање у брак и оснивање породице, то и омогућило да се искористи све већа жеља за великим породицама међу становништвом.