Француски метод познатији под именом „Пауза“, даје феноменалане резултате када је о васпитању реч, кажу сви они који су овај начин и применили.
А ово је искуство једне мама која је одлучила да децу васпитава управо на овај начин:
Џејклин Ли је новинарка и мајка двоје деце: четворогодишњег дечака и двогодишње девојчице који се попут многе друге браће, често свађају. Као мама, Џејклин се увек мешала у дечје свађе и константно се осећала као судија који реагује на сваки њихов ‘прекршај’. Ипак, након што је читала о француској методи под именом „Пауза“, одлучила је да то примени на своју децу и њихове честе препирке.
Моја деца имају четири и две године, можда ‘најопасније’ године за браћу и сестре. То је узраст у ком Лего коцке постају оружје, крађа постаје нешто сасвим нормално, а вриштање је гласније од вулканске ерупције. Почињем да се питам хоће ли се моја деца икад слагати?
Константно улећем у ситуације у којим морам изговарати ове реченице: „Престани да гњавиш сестру!“, „Престани да му узимаш играчке!“ „Престани, видиш да плаче!“ Заиста је напорно и исцрпљујуће. Фрустрирајуће је се понашати увек као судија и тиме још више потпаљивати ситуацију. И тада, уместо само двоје осетљиве и мрзовољне деце, ту је и осетљива и мрзовољна мама. Зато морам истаћи да ми је живот постао много једноставнији кад сам присвојила популарну француску методу у своје родитељство.
Поприлично сам сигурна да је готово свака мама у свету користила ову методу, али Французи су били први који су јој дали име. Памела Дракерман, ауторка књиге Француска деца се не гађају храном, прва је која ме је упознала са методом под именом „Пауза“.
Шта је заправо „Пауза“?
„Пауза“ се препоручује мамама које имају проблем с тим да њихове бебе преспавају ноћ. Након свега, француске бебе преспавају ноћ до 2. месеца живота, стога мора постојати нешто значајно у овој методи.
„Када француска беба плаче у току ноћи, родитељи улазе у собу, застану и посматрају је пар минута“, објашњава Памела у својој књизи и додаје: „Они знају да ће бебе у свом сну имати покрете и звукове, а између свега и плач. Када их оставе на пар минута, оне се саме смире и наставе поновно да спавају.“ Ова метода се може применити и на друге ситуације!
Када сам прочитала ову књигу, моја деца више нису биле мале бебе и већ су спавала преко целе ноћи. Ипак, помислила сам како би се ова метода могла применити на сву децу, без обзира на узраст, и на многе ситуације: од спавања до излива беса и свађа. Овако ћете научити дете да само доноси одлуке, а самим тим постаје и самосталније, али и менатално јаче.
Шта ако престанем да се мешам у свађе између своје деце, што ако престанем да будем судија и једноставно укључим ‘паузу’? Можда ће научити како да се сами смире и реше проблем. И упалило је!
Кад су моја деца почела да се препиру, једноставно сам гледала и чекала. Научила сам да су, у року од три минута, способни сами да реше проблем између себе. Или почну да преговарају попут лукавих лисица, или једно од њих само одустане и прекине расправу.
Када се умешам, истог тренутка креће још веће свађа и на тај начин доприносим повећању емоција – укључујући и мојих. Тада ситуације углавном измичу контроли. Ипак, тиме што паузирам, дајем им прилику да се сами носе са својим емоцијама, самостално и правилно.
Ова метода се може применити и на неке мање незгоде. Ако огребу колено, падну док трче или слично – једноставно укључим ‘паузу’. Дајем им прилику да се сами извуку из ситуације. У јако ретким ситуацијама трче ка мени, плачући за помоћ. Остала сам импресионирана њиховом способношћу да да се сами подигну, обришу са себе прљавштину и наставе даље.
Укратко, ево како „Пауза“ функционише:
Када ваша деца имају безопасни излив беса из било ког неважног разлога, једноставно застаните. Посматрајте децу из сигурне удаљености и чекајте. Знала сам да чекам и до пет минута пре него што бих се умешала, а једини тренуци када сам одмах реаговала било је када су почели да се повређују. Ипак, за велику већину ситуација, пет минута је сасвим довољно. И зато, застаните, пар пута дубоко удахните и допустите деци да сама реше своје проблеме, јер сви треба да имају простора и времена како би научили и развили се.
Запамтите! „Пауза“ не значи да се лоши родитељи! Због ње ћете бити мудри родитељи деце која се уче да буду отпорна, уче да се заузму за себе у школском дворишту и науче да се сами смире, на зрео начин. Заправо, на овај начин помажете деци да науче да сама себи помогну и да смање стрес у свакодневним ситуацијама.