Пре десет година, док сам разговарала с блиским пријатељем који живи у Калифорнији, веома сам се изненадила кад сам чула да је његовој 45-годишњој дивној, прелепој супрузи (реално, права је Софија Лорен) гинеколог саветовао да уклони материцу, уз подршку осигуравајуће компаније, као третман за обичан мали миом материце. Зачудила сам се:
– Зашто? У природи нема сувишних органа.
– Пааа, он каже: Имате троје деце. Нећете више рађати. А ако нема органа, нема ни проблема. А постоји и терапија замене хормона. И она је пристала…
Сад та жена има 130 килограма, изгледа као старица и има много чирева на боку, све од хормонске терапије.
Питала сам о свему овоме професора В. М. Зуева у Москви. Рекао је да је 15 година уклањање материце било веома популарна операција коју су подржавале осигуравајуће компаније. И фармацеутска индустрија је зарађивала велике паре. Све док их на крају број одштетних захтева од осакаћених жена у САД није приморао да 2021. уклоне тај захват са списка процедура које покрива осигурање.
Сад о насушном и општем. Зашто су САД кренуле на пут уништавања сопственог белог становништва – није ми сасвим јасно. Представићу једну од могућих верзија на крају ове објаве.
Али описаћу како то раде. Једна од најефикаснијих метода јесте бизнис заснован на развоју џендер медицине.
Ово с*ање почело је шездесетих година прошлог века у САД с Џоном Манијем, веома познатим и цењеним психологом-сексологом који се бавио проблемима сексуалног идентитета и биологије пола. Он је први покренуо званични посао у области одрезивања и пришивања гениталија, отворивши прву џендер клинику у Сједињеним Државама 1966. године (Hopkins Gender Identity Clinic), где су се обављале операције промене пола.
Он је такође осмислио и сада уобичајени термин „родни идентитет“, популаризовао концепт сексуалне оријентације уместо сексуалне преференције и сковао назив „парафилије“ за све врсте атипичне сексуалне привлачности према предметима, ситуацијама или одређеним особама. Посебно интересовање с тачке гледишта сексуалног здравља код њега су изазивала деца.
Мани је развио концепт „мапе љубави”, која указује на сексуалне преференције појединца, формиране између 5–8. године живота, и изнео теорију о томе да су деца на рођењу родно неутрална. Претпоставио је да деца остају „родно неутрална“ до око друге године. Он је овај период назвао „родна капија“: у то време, веровао је Мани, родитељи могу утицати на родни идентитет свог нормотипичног детета.
Мани је прешао с речи на дело и почео да лечи фимозу (уску кожицу) код новорођених дечака променом пола. Наравно, његови пацијенти су извршили самоубиство као одрасли. Али Американце то није интересовало, већ их је занимао новац који би се могао прикупити оваквим операцијама и дуготрајном фармацеутском подршком за регулисање хормонске равнотеже. И кренуло је. Обама је отворио Пандорину кутију и коначно запечатио будућност белаца у својој земљи.
Као нова Библија, на веб страници Америчког удружења психолога (АПА) појавио се чланак „Три краља: Хари Бењамин, Џон Мани, Роберт Столер“. И џендер клинике, укључујући и оне педијатријске, почеле су да ничу као печурке после кише. Завршница је медицинска реформа путем програма Obamacare: државних програма здравственог осигурања Medicare и Medicaid, који обезбеђују буџетско финансирање „медицински неопходне хормонске терапије“ и „медицински неопходних операција промене пола“. Да ли имаш родну дисфорију и да ли си дечак који се осећа као девојчица? – Ми ћемо те „излечити“ и претворити те у девојчицу! Све ово данас прати бесна пропаганда. Ове услуге продају се деци од пет година, а ако родитељи код куће покушају да свом детету објасне како ствари заиста стоје, могу бити оптужени за трансфобију и лишени родитељског права.
У америчком Конгресу с пуном озбиљношћу предлажу да се уведе кривична одговорност родитеља за „злостављање“ деце, што би довело до тога да је противзаконито назвати сина дечаком уколико он то не жели.
Тако је у САД започела ера ЛГБТ индустрије. Бити део ЛГБТ-а – геј, лезбејка, трансродна особа, квир или једноставно сумњати у своју сексуалност – то је политички и финансијски исплативо.
Притом, желим још једном да напоменем: после џендер операција и џендер терапије не настају само дуготрајни физички здравствени проблеми (неплодност, крвни угрушци, срчани удари, рак, отказивање бубрега, рана менопауза), већ и ништа мање важни проблеми менталног здравља.
Како је рекао један од истакнутих мислилаца нашег времена, Виктор Григорјевич Мараховски, прогресивизам продаје нешто веома узбудљиво.
Он нам продаје, као прво, пожуду (пуно, пуно пожуде). Друго – девијације (пуно девијација). Треће, бол и задовољство (много бола и задовољства). И четврто, нема никаквог устручавања.
P.S. А сад ћу понудити одговор на питање с почетка објаве. Зашто ова катастрофа убија пре свега бело становништво? Зато што су црнци и особе друге боје коже више заштићени својим етничким и националним обичајима и мање су подложни утицају државне џендер пропаганде. Њима то не треба. С њима је и тако много проблема.
А коме је потребно да убија и сакати белу америчку етничку групу, одговор се може потражити код Лава Гумиљова. Он каже да у историји богатих етничких група у њиховом елитном делу настају мали паразитски народи који уништавају матичну етничку групу и преузимају контролу, хранећи се трулим лешом некада напредне земље. Он то показује на примеру Хазара.
Мислим да ћемо још видети масовну емиграцију у Русију белих „цис-родних” Американаца који желе да сачувају своју децу.
Телеграм канал О. Ускове
Превод: Ж. Никчевић
Лектура: IFamNews Србија