Last updated on January 21st, 2021 at 12:19 pm
Живимо у доба када се тврди да љубави, какву је несавршени човек познавао, више нема и неће је бити. Уместо љубави, човку се нуди сексуална распуштеност, у име „слободе и права“. А иза свега је процес који би се могао назвати сексуалним „ослобађањем“ ради политичке контроле. По српском философу, др Марку С. Марковићу, друго име малигног глобализма је „атомизација човечанства“.
Зато је обнова брака и породице једини пут ка препороду.
А основа свега је љубав муже и жене.
Каква је љубав хришћанских брачника? Митрополит Антоније Блум каже: „Љубав је задивљујуће осећање, али није само осећање, него је стање читавог људског бића. Љубав почиње у часу кад пред собом видим човека и сазирем његову дубину,кад наједном угледам његову суштину. Кад кажем да видим (угледам), не мислим да схватам разумом или видим очима, него поимам свим својим бићем. Ако је поређење могуће, онда је то исто онако како сазирем лепоту природе, уметничког дела, кад стојим пред нечим лепим у усхићењу, у занемелости, само примајући оно што се налази преда мном, не могући да то изразим речима, осим ускликом: „Боже мој! Како је прекрасно!” Тајна љубави према неком човеку почиње кад га гледамо без жеље да њиме владамо, да господаримо, без жеље да на било који начин користимо његове дарове или његову личност – само гледамо и дивимо се лепоти која нам се открила. Кад се налазимо лицем у лице са човеком кога гледам очима љубави, не очима равнодушним или пуним мржње, него управо љубави, тада се сједињујем с тим човеком, и почиње нешто заједничко, заједнички живот. Човека сагледавамо из дубине, која је с оне стране речи, с оне стране осећања. Верник би рекао: кад видим човека у таквој светлости, у светлости чисте љубави, у њему видим икону, лик Божји.“
По митрополиту Антонију, људи често питају неког ко воли: „Шта си нашао у њему или њој?“ Он, у ствари, види само оно што је могуће сагледати оком љубави, по речи Марине Цветајеве: „Волети неког значи видети га каквим га је замислио Бог, а родитељи га нису таквим учинили“. Митрополит Антоније зато каже да је љубав реалистична јер види целину човека, док равнодушан поглед уочава једино недостатке и слабости. Љубав се не одриче, она гледа и, ако треба, плаче да би вољеног уздигла тамо где му је место. Ко воли, спреман је да даје и жртвује се. Треба умети не само давати, него и примати, што уопште није једноставно. Жртвеност је кључна. Без ње, љубави нема. Морамо бити спремни да живимо и умиремо за другога.