ОБАВЕЗНА ВАКЦИНАЦИЈА ЈЕ АНТИУСТАВНА

Вакцинисања грађана Републике Србије у циљу заштите од корона вируса могу се спровести само над онима који на то добровољно пристану.

Недавно усвојене измене и допуне и до сада из угла уставности и законитости спорног Закона о заштити становништва од заразних болести, додатно су узнемириле грађане Србије. Још више одредби овог закона спорне су из аспекта повреде Уставом загарантованих права грађана, који је виши правни акт од закона, те ни један закон не може да суспендује или буде у колизији са одредбама Устава. 

Уставни суд би требало да реагује из више разлога, када је у питању овај закон.

У медијима се увелико најављује обавезна вакцинација, најпре здравствених радника, потом припадника војске и полиције, а онда и „свих осталих редом”. Иако не знамо ко су „сви остали”, можемо да закључимо да сe ради пре свега о запосленима у јавном и државном сектору, а потом и о свим грађанима.

Кад се овоме придода стандардна метода „вруће-хладно” коју су за најаву примене експерименталне вакцине из Кине представници власти приредили грађанима Србије, није преостало много тога осим „у се и у своје кљусе” и здраву памет, онолико колико је од ње остало током ове глобалне ковид-психозе, која не јењава.

Услед толико опречних информација, непотребне неизвесности, селективне примене мера и извештавања, поставља се питање ко још може да верује властима и кризном штабу у исправност прописаних мера, вакцина и потребу за вакцинацијом против ковида?

Чак и у самом спорном закону у члану 5, COVID-19, болест коју изазива вирус SARS-CoV-2, није сврстана у тачку 1), где се наводе болести као што су Дифтерија, морбиле, заушке и сл. које се могу спречити имунизацијом, већ у тачку 5) – остале болести. Дакле, примљена вакцина против короне не може 100% да спречи добијање болести. 

Eво шта је најспорније у изменама и допунама закона:

„ У члану 33. став 2. мења се и гласи: 

У случају појаве епидемије заразне болести утврђене у члану 32. став 3. овог закона или друге заразне болести, може се одредити и препоручена или обавезна ванредна имунизација против те заразне болести за сва лица, односно за одређене категорије лица, ако се утврди опасност од преношења те заразне болести, као и у случају уношења у земљу одређене заразне болести, у складу са плановима за одстрањивање и одржавање статуса искорењивања одређених заразних болести.” 

Најаве званичника о обавезној имунизацији лекара, војске и полиције, противуставни су, јер се и на припаднике државних служби примењује члан 21 и 25 Устава Републике Србије који гласи:

Забрана дискриминације

Члан 21

Пред Уставом и законом сви су једнаки.

Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.

Неповредивост физичког и психичког интегритета

Члан 25

Физички и психички интегритет је неповредив.

Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.

УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Претити лекарима, војсци и полицији да ће остати без посла ако се не вакцинишу није добровољно дат пристанак, напротив – присила је.

Тоталитаризам нових одредби у споменутом закону о заштити становништва од заразних болести приметан је у члановима 29а и 31а:

„Кућна изолација
Члан 29a

Кућна изолација је мера којом се налаже лечење у кућним условима и ограничава слобода кретања оболелим од заразне болести, а код којих није утврђено присуство ниједног симптома или знака заразне болестии лицима оболелим од заразне болести код којих тежина болести не захтева лечење у болничким условима, током периода заразности. 

Меру кућне изолације налаже доктор медицине специјалиста за инфективне болести или други доктор медицине у складу са наредбом министра, о чему обавештава епидемиолога територијално надлежног института, односно завода за јавно здравље или друге надлежне здравствене установе. 

Карантин у кућним условима

 Члан 31а

Карантин у кућним условима је мера којом се ограничава слобода кретањаи налаже праћење здравственог стања здравим лицима која су била или за која постоји сумња да су била у контакту са лицима зараженим од заразне болести, уколико се тим лицима не одређује мера карантина из члана 31. овог закона.”

Закон о заштити становништва од заразних болести

Зашто би грађани Србије без поговора веровали тестовима на ковид, када се већ више пута потврдило да  тестови нису поуздани у сваком тренутку? Тестови и одлука лекара епидемиолога или лекара којег одреди министар по месној надлежности биће основ да неко без симптома буде проглашен за болесника и смештен у кућну изолацију, а што је још горе по нормалан живот, сама сумња у боравак са зараженом особом биће основ за кућни карантин здраве особе! Уз то, ако нећете, ту су комуналци, а и војска и полиција (до тад вероватно, успешно, противуставно присиљена на вакцинацију)  да и вас натерају да не излазите из куће.

„ Члан 67

Министарство унутрашњих послова и Министарство одбране пружају помоћ Министарству (здравља) у границама својих надлежности у спровођењу мера инспекцијског надзора, као и при спровођењу других мера прописаних овим законом.”

Казнена политика као оруђе застрашивања и репресалије, није изостало: можете бити кажњени у износу од 50 до 150 хиљада динара за непоштовање мере кућног карантина, до 5 хиљада динара ако не носите маску, за коју стучњаци тврде да не штите од ковида. И пврх свега, на хиљаде људи је прележало болест и имају антитела. Шта ће и њима мере заштите? Али то није важно, важно је да Кризни штаб прописао, Скупштина изгласала, Влада применила. Где је овде струка? Где је овде здрав разум?

„ Члан 85 и 85а

Новчаном казном у износу од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

3а) се на граничном прелазу не пријаве надлежној здравственој служби, односно органима надлежним за контролу прелажења државне границе, као и ако се у месту боравка не јаве надлежном заводу, односно институту за јавно здравље (члан 30. став 3);…

…5а) одбије или се не придржава карантина у кућним условима који је одређен у складу са чланом 31а овог закона;

Новчаном казном у износу од 300.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако не предузме радње и активности ради примене мера личне заштите од инфекције, као и ако не одреди лице одговорно за непосредну примену тих мера (члан 46а став 2)… 

…Новчаном казном у износу од 30.000 динара казниће се за прекршај лице одговорно за примену мера личне заштите од инфекције, ако не обезбеди непосредну примену тих мера (члан 46а став 2). 

Новчаном казном у износу од 5.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако се не придржава мера личне заштите од инфекције усмерених на заштиту сопственог и туђег здравља и живота, у време проглашене епидемије (члан 46а став 3). ”

Закон о заштити становништва од заразних болести

Ово је ненормално и у пракси неприменљиво. Довољно је да вам дете редовно иде у школу, да се возите градским превозом, да одлазите у продавницу или тржни центар и већ сте сигурно били у билизини некога са вирусом. Овај члан закона отвара толике могућности за злоупотребе да не смем ни да помислим шта све може да се догоди, ако се крене са његовом применом. 

Све што се до сада збивало у друштвено-политичком животу Србије утицало је на појединце или одређене групе људи. Примена овог Закона је директан атак на породицу и биолошки и економски опстанак свих грађана.

Неспорно је да је имунизација цивилизацијско достигнуће, али је врло дискутабилно ко тим цивилизацијским достигнућем у овом тренутку управља.

Exit mobile version