Године 2010. норвешки комичар Харалд Аја, иначе социолог по образовању, снимио је серију документараца о актуелним друштвеним појавама. Први је назван „Парадокс родне равноправности“ и у њему је водитељ покушао да сазна зашто у Норвешкој, која је 2008. проглашена за земљу с највише родне равноправности, мушкарци и даље углавном бирају такозване мушке послове, а жене – женске.
Норвешки стручњаци за род тврде да родитељи и околина намећу деци родне улоге тако што се различито понашају према дечацима и девојчицама, те да би се истинска родна равноправност постигла када бисмо то престали да радимо. Ако децу гајимо на исти начин, без обзира на пол, дечаци и девојчице ће у једнаким процентима бирати да буду инжењери, лекари, медицински техничари, учитељи итд.
Зашто се то онда није десило у Норвешкој, земљи с највишим степеном равноправности полова на читавом свету?
Харалд Аја је прво разговарао с норвешким истраживачима рода, а затим с америчким и британским научницима. Погледајте на чему и једни и други темеље своје тврдње о (не)постојању разлика између мушкараца и жена, па сами закључите ко је у праву и коме ћете да поверујете.
Овај сјајни документарац раскринкао је феминистичке стручњаке за род и показао да су норвешки креатори политике, који су годинама трошили новац пореских обвезника на „повећање равноправности“ и „родне студије“, заправо све време радили потпуно неосновано, ослањајући се на своје „премисе“ и „теорије“, неутемељене ни у каквој науци.
С друге стране, имамо прилику да сазнамо за резултате конкретних истраживања озбиљних научника као што су др Тронд Дисет, професор дечје и адолесцентске психологије на Универзитету у Ослу, др Ричард Липа професор психологије на Калифорнијском државном универзитету, сер Сајмон Барон-Коен, клинички психолог и професор развојне психопатологије на Кембриџу који је за допринос истраживању аутизма добио титулу витеза, и Ен Камбел, професорка психологије на Универзитету Дарам, која се специјализовала за еволутивну психологију.
Занимљиво је да је након емитовања овог документарца, група норвешких министара укинула финансирање Норвешком институту за женске студије и истраживање рода, који је још од седамдесетих година 20. века био међу главним креаторима политике у Норвешкој. Због недостатка средстава, Институт је затворен, али је касније поново отворен под новим именом – Нордијске информације о роду. Како видимо на веб-сајту ове организације, у међувремену су поред борбе за „родну равноправност“ као свој циљ додали и борбу за права лгбт особа. Управо зато се инсистира на употреби синтагме „родна равноправност“ уместо једнакост полова, јер се тако полако утире пут за увођење родне идеологије, лгбт „права“, родних идентитета, трансродности и других елемената у том прогресивном и ненаучном пакету који глобалисти желе да испоруче свакој земљи.