Netflix деци суптилно намеће опасну трансродну идеологију

С обзиром на прогресивну оријентацију уредника Нетфликса и њихову жељу да се баве оним што мисле да је популарно, вероватно нема сврхе надати се да ће они променити мишљење.

Last updated on July 24th, 2020 at 01:02 pm

Главни и одговорни уредници Нетфликса, ултралибералне компаније за стримовање мултимедијалног садржаја, покренули су нову идеолошку офанзиву чија су мета млађа деца. Једна епизода серије Клуб бебиситерки, иначе означена као погодна за све узрасте, изненадила је децу новим ликом који су продуценти представили као трансродну особу. Да би све деловало природније, тог лика у серији игра деветогодишњи глумац који за себе тврди да је „траснродна девојчица.”

Клуб бебиситерки емитује се на платформи намењеној деци и приказује пет девојака које похађају средњу школу и покрећу сервис за чување деце. У датој епизоди, Мери Ен, једна од чланица клуба, чува „девојчицу” по имену Бејли. Њих две се играју чајанке у Бејлиној соби када Бејли случајно проспе воду, због чега мора да се пресвуче. Мери Ен отвара њен ормар и види одећу за дечаке. „То ми је стара одећа”, објашњава Бејли изненађеној Мери Ен. Бебиситерка се потом окреће камери и, обраћајући се деци која не знају шта им се спрема и сигурно су збуњена, даје следеће објашњење: „Тада ми је синуло: Бејли заиста јесте девојчица, а захваљујући њеној одећи, људи то сада могу да виде.”

Осим што, наравно, Бејли није девојчица већ дечак који очигледно има озбиљно медицинско стање које се назива родна дисфорија. Али, пошто се приказивање научних чињеница не уклапа у причу, Нетфликс једноставно занемарује чињенице и наставља даље с причом коју протурају ЛГБТ лобији: Бејли је девојчица и тачка. Међутим, веома је опасно прихватити те измишљотине, и то не само за Бејли већ и за читаво друштво. Штавише, једна од водећих медицинских организација у САД – Амерички колеџ педијатара – упозорава да промовисање трансродне идеологије доводи до злостављања деце. 

Међутим, касније у епизоди, када се Бејли разболи и мора да оде у болницу, открива нам се једна од озбиљнијих страна траснродне идеологије, мада не онако како су то продуценти намеравали. Болничко особље проналази Бејлијев здравствени картон и види да је он дечак. Мери Ен се ту умеша да их исправи: „Бејли није дечак, и ако се према њој будете понашали као да је дечак, потпуно ћете занемарити оно што она јесте.”

Мери Ен хоће да подржи „родни идентитет” нове другарице – што сваки добри левичар мора да уради у данашњој култури – али тиме она заправо угрожава Бејлијево здравље. Бејлијево тело је тело дечака. Свака ћелија у његовом телу је мушка ћелија. Његов скелет је мушки. Његова мишићна структура је мушка, као и његови полни органи. Његов мозак је мушки мозак и он информације обрађује као мушкарац. А наука нам говори да се мушкарци и жене знатно разликују и по начину на који реагују на болести. 

Можда је Бејли отишао у болницу због проблема с варењем или бола у леђима. Кад се такви симптоми испоље код жена, то може да буде знак срчаног удара. Али Бејли није жена, тако да вероватно није то у питању. Можда Бејли плитко дише. То може бити знак бројних физичких проблема, укључујући и вирус ковид-19, који несразмерно више погађа мушкарце него жене. Која год дијагноза да је у питању, Бејлијев мушки организам метаболисаће лекове другачије него женски организам.

Инсистирањем на томе да је Бејли женско, а не мушко, Мери Ен (и сва деца која се на њу угледају) постаје део културног покрета који ће гурнути Бејли на пут радикалних промена на свом телу. У дословно сваком другом животном пољу, особа која упорно тврди да се њен доживљај себе разликује од стварности – нпр. тинејџерка која пати од анорексије и тврди за себе да је дебела – добила би физичку и психичку помоћ да превазиђе то стање. Анорексична девојка добија помоћ у виду правилне исхране, саветовања и других медицинских интервенција. Њу сигурно не би охрабривали да држи дијету. 

Али пошто је сада трансродност важан део прогресивне идеологије, Бејли неће добити такву друштвену подршку и лечење. Штавише, у многим држава САД законом је забрањено да се особама као што је Бејли пруже услуге саветовања како би оне одбациле трансродни начин живота. Уместо тога, деветогодишњег Бејлија охрабривали би да настави „транзицију”, тј. прелазак од дечака до девојчице. Негде у 11. години, Бејли ће почети да узима лекове за заустављање пубертета, а затим женске полне хормоне. Због такве комбинације лекова, дете ће највероватније постати стерилно. Једно холандско истраживање открило је да ниједан адолесцент који је почео да узима блокаторе пубертета није одустао од те терапије, те да су сви кренули на следећи корак, а то је узимање полних хормона супротног пола. Ако Бејли има сагласност мајке – оне исте особе која га већ подстиче да се облачи и понаша као девојчица – у тинејџерском добу може да иде на операцију како би му лекари направили да изгледа као да има груди. Са 18 година Бејли ће вероватно урадити и другу операцију, где ће му лекари од мушких полних органа направити женске.

До краја живота, Бејли ће морати да узима јаке лекове и хормоне како би и даље изгледао као жена. Чак и тада није загарантовано да ће заиста и деловати као женско, и да неће имати упадљиве физичке карактеристике које ће свима јасно указивати на то да је он заправо мушкарац. Свакодневни сукоб с којим ће морати да живи – бескрајна борба да своју биолошку мушкост помири са психолошком жељом да буде женско – највероватније ће имати јаке емотивне последице. Стопа самоубиства трансродних особа изузетно је велика. Према једној студији, 40% трансродних особа покушало је да се убије. Чини се да не помаже ни када те особе доврше поступак медицинске транзиције. Једна шведска студија открила је да је стопа самоубистава трансродних одраслих особа након операције скоро двадесет пута већа него код опште популације.

Ако желите да подржите децу као што је Бејли, код којих се јавља неусклађеност између тела у ком су рођене и пола с којим се идентификују, најбољи приступ јесте да им се с љубављу и саосећањем објасни да ће та осећања с временом нестати, како дете расте и сазрева. Медицинска истраживања су показала да чак 95% деце са симптомима родне дисфорије прихвати свој биолошки пол када прођу кроз пубертет.

Наравно, серије о томе како помоћи деци да избегну погубну замку трансродне идеологије не би добиле велику гледаност, тако да их уредници Нетфликса никад и не би узели у обзир чак и кад би успели да превазиђу сопствене либералне предрасуде. Чување деце од третмана који укључују блокаторе пубертета и полне хормоне супротног пола не доноси никакву зараду фармацеутским компанијама. А избегавање непотребних операција промене пола не доноси новац „родним” клиникама.

С обзиром на прогресивну оријентацију уредника Нетфликса и њихову жељу да се баве оним што мисле да је популарно, вероватно нема сврхе надати се да ће они променити мишљење. Па ипак, зар не би било лепо гледати неку будућу епизоду Клуба бебиситерки у којој Мери Ен објашњава Бејлију да га је Бог створио као савршеног дечака и да та осећања која га сада муче неће заувек трајати? Јасно ми је да се то неће десити, али када би тако нешто било могуће, поштедело би Бејлија многих мука. Такве речи биле би израз искрене, здраве љубави према Бејлију, и нешто неупоредиво боље за њега од онога што Нетфликс спрема том лику, а и мноштву друге родно збуњене деце попут њега.

Exit mobile version