Тим неуронаучника са Универзитета у Кардифу објавио је најновије налазе из студије која истражује краткорочне и дугорочне утицаје игре луткама на развој детета.
У другој години истраживања, истраживачи су анализирали важност онога што деца говоре док се играју. Открили су да деца тада воде рачуна о туђим мислима и емоцијама и тако вежбају друштвене вештине које могу да користе у интеракцији с људима у стварном свету, а које такође могу бити потенцијално корисне за целокупни емоционални развој.
“Када деца стварају имагинарне светове и играју улоге с луткама, најпре комуницирају наглас, а затим интернализирају поруку о туђим мислима, емоцијама и осећајима. Ово може имати позитивне дуготрајне ефекте на децу, на пример по питању повећања стопе друштвене и емоционалне обраде и изградње друштвених вештина попут емпатије које се могу интернализирати како би се изградиле и формирале доживотне навике”, коментарисала је истраживање др Сара Герсон.
Према глобалном истраживању, од 15.000 мама и тата деце од три до десет година, 91 одсто је емпатију оценило као кључну друштвену вештину коју би желели да имају њихова деца. Међутим, само четвртина је свесна да игра луткама може помоћи њиховој деци да је развију.
“Показало се да дете, док се игра с луткама, размишља о туђим мислима и емоцијама. То је доста важно за интеракцију с другим људима и сналажење у разним друштвеним ситуацијама. Важно је за склапање и одржавање пријатељстава и учење”, додала је др Герсон.
Истраживање Универзитета Кардиф сугерише да игра луткама може деци бити прилика да опонашају сцене и интеракције из њиховог свакодневног живота. Као резултат тога, лутке им могу пружити излаз да рекреирају оно што су видели и чули код куће, у парку, вртићу и школи, као и да увежбају вештине које могу користити у стварним друштвеним ситуацијама.