Last updated on January 21st, 2021 at 12:06 pm
[Овај чланак првобитно је објављен на сајту SALVO 14. маја 2020. године, а ми га овде преносимо с дозволом уредништва тог сајта.]
Овог пролећа телевизија ESPN емитовала је документарни серијал под називом Последњи плес, који говори о тиму Чикаго булса у сезони 1997–1998. Серијал је доживео огроман успех. Популарност делом дугује и мањку спортских дешавања за време пандемије ковида -19, будући да није било преноса уживо. Но, овај документарни серијал представља и сведочанство о нашој вечитој опчињености успехом, а нарочито о томе шта је све потребно да би неко доспео у свет елитног професионалног спорта.
У средишту пажње серијала Последњи плес је каријера Мајкла Џордана – видимо како је као дете играо кошарку с браћом у дворишту, затим се истакао на колеџу Универзитета Северна Каролина – Чепел Хил, а потом 1984. године веома рано изабран за тим Чикаго булса који је тада био познат по лошој игри. Међутим, можда најбоља страна овог документарца јесте то што нам он доноси причу о Џордановој радној етици, истрајности и енергији. Сви његови тренери и саиграчи рекли су исто: био је добар јер никад није престао да ради. Никад није имао „лошу” утакмицу, ону у којој се једноставно није ни трудио. Њему је свака утакмица била важна.
У Последњем плесу се јасно види да је он сваки неуспех видео као прилику да његов тим постане бољи. Године 1997. у реклами Неуспех (Failure)[1] компаније Nike, Џордан каже: „Промашио сам више од 9.000 пута у каријери. Изгубио сам скоро 300 утакмица. Чак 26 пута су ми поверили пресудни кош који одлучује о исходу утакмице и ја сам промашио. Доживео сам неуспех небројено пута у животу. И управо зато сам после свега тога успео.”
Ово је општепозната истина у спорту, као и у бројним другим пољима: да бисте успели, прво морате да доживите неуспех, и то вероватно много пута. Многи знају за правило о 10.000 сати које је постало познато захваљујући психологу Малколму Гледвелу и његовој књизи „Натпросечни”(Outliers). Гледвел сматра да људи попут Била Гејтса, бендови попут Битлсаи сл. не постају успешни само због урођеног талента који имају – мада таленат свакако има удела у томе. Већина „натпросечних” које Гледвел помиње имала је и веома рано у животу прилику да уложи огромну количину времена у свој „дар” или вештину. Гледвел каже да је Гејтс веома рано и редовно имао приступ компјутерској технологији. Битлсису имали целоноћне наступе у Хамбургу у Немачкој те су тако стекли увежбаност због које су постали један од највећих рок-бендова у историји.
Међутим, није довољна било која врста вежбе или тренинга. Познате су речи Винса Ломбардија: „Савршенство се не стиче вежбањем. Само савршено вежбање доводи до савршенства.” Или, како то Гледвел каже, „Тих 10.000 сати мора бити потрошено на усмерено вежбање: концентрисано, интензивно и организовано.” [2] „Кад је Мајкл Џордан вежбао кошарку”, наставља Гледвел, „није то радио онако то раде резервни играчи у средњој школи. Он је сео и пронашао своје слабости, а затим систематски радио на томе да их побољша. На почетку каријере, имао је лош скок-шут. На крају каријере, био је један од најбољих бек шутера на паркету.”
Ако хоћете да будете добри у нечему, морате се потрудити. Морате бити спремни да учите на својим грешкама, и да научите како да их превазиђете. Већина људи се слаже да је то тачно на другим пољима – спорт, рачунарство, музика, итд. Али можда се ту негде крије и лекција коју би породице могле да науче? Разуме се, искусни родитељи потрошили су много више од 10.000 сати гајећи малу децу. Већина супружника уложила је више од 10.000 сати у брак. Али постоји разлика: једно је када се полуодсутно и расејано враћамо кући с посла, да вечерамо и легнемо у кревет, или кад развозимо децу с једне активности на другу, а сасвим друго када усредсређено и с великим интензитетом вежбамо брачни живот или родитељство у ситуацијама када више чланова породице покушава да ради свој посао (било на послу, било с децом) у истом простору и у исто време. Управо то је „усмерено вежбање.”
Илустроваћу то личним примером. Мислим да сам постала боља супруга и мајка за време овог карантина. Ово моје уверење у супротности је с небројеним „мимовима” који ових дана круже интернетом. Зар не би требало да будем рашчупана, исцрпљена жена која већ у 11 сати пре подне пије вино из шоље за кафу? Да, уморна сам, али исто тако немам другог избора осим да прионем управо на такво усмерено вежбање породичног живота. Своје најмилије виђам сваки дан – по цео дан. Ако желим да преживим ово – и то не само да преживим, већ и да ми буде добро – онда морам да посматрам своју децу и друге чланове породице. Шта је то што их покреће? Шта је то што их љути? Да ли ја заиста успешно успевам да одговорим на изливе беса мог малог детета? Претходних месеци бих га вероватно само сместила у ауто-седиште, онако уплаканог, јер касним да одем по старијег сина у школу. Више то не радим. Сад имам времена на претек да се усредсредим на оно што заиста доводи до резултата.
Већина нас зна да постајемо добри у нечему ако радимо веома напорно, веома дуго и веома посвећено. Много пута доживимо неуспех. Па ипак, већина нас мисли да то из неког разлога не важи за везе и међуљудске односе. Брак треба да буде нешто једноставно. Родитељство? Па добро, то је мало теже, али се нипошто не може поредити са играњем кошарке за NBA. Људи превише често дижу руке од брака, отписују непослушну децу и одбацују их као изгубљен случај, немоћно дижу руке увис кад мало дете има излив беса, или окрећу леђа члану шире фамилије који је познат као тешка особа.
Међутим, управо су односи с тим особама најважнији у нашем животу. Они заслужују да им посветимо ону исту неподељену пажњу, ону исту огромну количину времена, и ону исту усредсређеност коју је Мајкл Џордан донео у кошарку. Да, доживећете неуспех – и то много пута. Немојте се због тога нервирати. Прихватите то, научите нешто из тога, и пригрлите своју улогу у породици коју вам је Бог доделио. А затим покушајте да утврдите на чему треба највише да вежбате.
[1] “Michael Jordan “Failure” Commercial HD 1080p,” YouTube (December 8, 2012), available at https://youtube.com/watch?v=JA7G7AV-LT8.
[2] Rich Rosier, interview with Malcolm Gladwell, Linkage (February 18, 2011), available at https://linkageinc.com/leadership-insights/malcolm-gladwell-talks-about-the-secrets-of-success/.