УБРЗАЊЕ И НАША ДЕЦА
Живимо у времену бројних изазова који се у процесима глобализације намећу сваком појединцу. Стварају се нови системи вредности, успоставља се тзв. нова реалност, ненормалности се проглашавају нормалним, неморал се оправдава, а морал третира као слабост. Предочавају нам се бројне софистициране технологије које нам могу пратити или поправити здравље и од нас направити наводне надљуде. Проток информација и дезинформација је све већи и бржи, време за критичко размишљање,преиспитивање и самоиспитивање нам се смањује, а поготово време за потпуно предавање нашим најмлађима,нашој деци. У таквим околностима се дешава да не примећујемо чак ни неке здравствене проблеме код својих најближих. Посебно желим да скренем пажњу на све чешћу појаву наглувости и глувоће у најранијем узрасту.
СЛУХ, ГОВОР И МИСАО
Бројни научници су већ одавно закључили да се човек уздигао изнад животиња захваљујући способности да комуницира са околином преко слуха и говора и захваљујући развоју апстрактног мишљења тј. везивању појмова за устаљене говорне елементе, повезујући на тај начин мисли са слухом и говором. Међусобна зависност слуха, говора и мисли је на пољу комуникације толико очигледна, да још код грчког филозофа Херодота налазимо зачетке идеје како губитак једне од њих знатно смањује вредности других функција. То је поготову случај код оштећења слуха, јер се тиме прекида једна од најважнијих линија комуникације. Зато се дечјем слуху мора посветити посебна пажња,и овај текст је настојање да се о овом проблему проговори, да бисмо били кадри да га на време решавамо.
КОЛИКО ДЕЦЕ БОЛУЈЕ?
Троје од 1000 новорођене деце погођено је оштећењем слуха, а једно дубоком конгениталном глувоћом на нивоу опште популације. Према неким подацима у популацији деце која су боравила у једанаест одељења за интензивну негу у болницама у САД та учесталост износи 1:50. У САД живи 28 милиона особа са сензоринеуралним оштећењем слуха (СНОС). Преваленција дубоких СНОС која су конгенитална реда је величине 1 на 4000 порођаја. Међутим, у нашој земљи слушно оштећење не подлеже обавези пријављивања и то доводи до недостатка података о правом броју деце са овим оштећењем. Такође и неспровођење систематског, организованог неонаталног скрининга оштећења слуха утиче значајно на ово. Сви подаци о броју деце са конгениталним оштећењем слуха резултат су произвољне процене или прорачуна на основу учесталости у другим земљама и укупног броја живорођене деце. Према званичним подацима у Србији се годишње рађа око 65 000 беба, дакле, оквирно се рађа од 65 до 195 беба са сензоринеуралним оштећењем слуха годишње.
Често су родитељи они који први посумњају да њихово дете има проблем са слухом. Најчешће примете да се дете не окреће ка извору звука, нема реакцију на изненадне звукове или се не одазива на име. Нажалост, нису ретке ситуације да родитељи то не примете и да се тек на неком прегледу, било код педијатра или оториноларинголога, установи проблем.
УЗРОЦИ ОШТЕЋЕЊА СЛУХА
Оштећење слуха код деце може бити урођено и стечено. Узроци урођених оштећења могу бити инфекције током трудноће (токсоплазмоза, цитомегаловирус, херпес), генетски синдром, поједини лекови, породична историја оштећења слуха, превремено рођена деца, продужен боравак у инкубатору. Стечена оштећења могу настати услед: нетретиране инфекције средњег ува, других инфекција (богиње, менингитис), оштећења бубне опне, излагања претераној буци, примене ототоксичних лекова, других болести ува – нпр. отосклероза.
ВРСТЕ ОШТЕЋЕЊА СЛУХА
Оштећења слуха се по месту настанка деле на: кондуктивна, сензоринеурална и мешовита. Кондуктивно оштећење слуха настаје као последица болести или поремећаја који огранчавају пренос звука кроз спољашње и средње уво. На пример, ушна маст, присуство страног тела у спољашњем слушном ходнику, запаљења спољашњег или средњег ува, присуство секрета у средњем уву, оштећења бубне опне и алергије су могући узрочници. Пролазног је карактера ако се на време третира одговарајућом терапијом. Код деце се најчешће јавља оштећење слуха услед честих и понављаних запаљења средњег ува. Око 70 % деце узраста до 6 година је имало бар једном ову врсту запаљења. Већина деце пролази без последица, али се дешава да привремено оштећење слуха успори говорно –језички развој детета.
Сензоринеурално оштећење слуха представља оштећење унутрашњег ува (када се оштете трепљасте ћелије кохлее које су задужене за претварање звучних таласа у електричне сигнале) или пак оштећење нервних путева који воде од унутрашњег ува до мозга. Ово су најчешћи облици трајног губитка слуха. У највећем броју случајева се овај вид оштећења слуха рехабилитује употребом слушних апарата или посредством кохлеарног импланта.
Уколико постоји породична историја оштећења слуха, ако је ваше дете превремено рођено, ако је имало честа запаљења ува, честа запаљења тзв. трећег крајника, нека тежа обољења као што је менингитис, повреде главе или вам се из било ког другог разлога чини да је слух детета угрожен, важно је што раније извршити проверу слуха. У Србији се у неким породилиштима ради неонатални скриниг као први тест слуха код новорођенчади. Ово је веома битно како би се на време у најранијем узрасту утврдило да ли дете има неко оштећење и кренуло у решавање истог. Успешност решавања оштећења слуха и његових последица на развој говора, социјализацију, као и на опште психофизиолошко сазревање је већа ако се са третманом почне у раном периоду.
КО ВРШИ ПРОВЕРУ СЛУХА
Слух, говор и језик су међусобно условљени тако да оштећење слуха доводи до нарушавања или пак потпуног одсуства говорне комуникације. Оштећење слуха у раном дечијем узрасту онемогућава природан и спонтан развој говора и језика. Што је оштећење слуха веће, патологија говора је већа.Испитивање слуха код деце врше оториноларинголог и сурдоаудиолог. Након добро узете хетероанамнезе од родитеља, мора се урадити детаљан клинички ОРЛ преглед, а затим и допунска испитивања: тимпанометрија са мерењем акустичног рефлекса, аудиометрија која се ради код деце после 4. године ( код млађе деце објективна аудиометрија), по потреби се раде и отоакустичке емисије и БЕРА тест – испитивање функције слушног живца и прикупљање података о брзини протока нервног импулса кроз слушни нерв до централног нервног система.
НА ШТА МОРАМО ОБРАТИТИ ПАЖЊУ
Посебну пажњу бих скренуо на све чешћу појаву наглувости код деце услед честих и понављаних запаљења средњег ува која воде у тзв. секреторни отитис. У свакодневној оториноларинголошкој пракси смо у прилици да прегледамо децу са веома израженим проблемима горњег респираторног пута (нос, ждрело, уши) и све чешће код оне која свакодневно бораве у колективима (вртићи, предшколске установе).
Секреторни отитис медија дефинисан је као стање са секретом у средњем уву, иза интактне бубне опне, без симптома и знакова акутне инфламације. Представља једно од најчешћих обољења код деце предшколског узраста, може се развити и раније, па и код одраслих, али ређе.
Пацијенти не морају имати никакве симптоме, али неки од њих (или чланови њихових породица) примећују ослабљен слух. Пацијенти могу имати осећај пуноће, притиска или пуцкетања у уву током гутања или осећај да им нешто ,,бућка”у уву приликом сагињања. Бол у уву је ретко присутан.
Наставак следи. Крај у наредном чланку.