Нагли пораст броја тинејџерки које се идентификују као трансродне привукао је пажњу истраживача који проучавају појаву „нагле родне дисфорије” (Rapid Onset Gender Dysphoria, ROGD). ROGD је термин који описује тинејџере код којих пре пубертета није постојала историја нелагоде везане за осећај родне припадности, а који у пубертету изненада доживе збуњеност.
Сарадник Института Менхетен Леор Сапир, заједно са истраживачима Лисом Литман и Мајклом Бигсом, критиковао је студију Џека Турбана која је оповргла постојање ROGD-а. У њиховом саопштењу, објављеном у „Архиву сексуалног понашања”, тврди се да је Турбаново истраживање засновано на застарелим анкетама и да не узима у обзир појединце који до пунолетства прерасту осећај трансродног идентитета.
Многи у трансродној активистичкој заједници одбацују ROGD и то посматрају као нешто што доводи у питање њихово веровање да је трансродност урођена и непроменљива карактеристика. Они тврде да деца код којих је наизглед дошло до нагле појаве родне дисфорије вероватно већ годинама гаје та осећања у себи. Међутим, Сапир тврди да се недавни скок броја адолесцената, посебно девојака, који се идентификују као трансродни, више поклапа са концептом нагле родне дисфорије. Ова група пацијената, који често имају и различите проблеме менталног здравља, почела је да се појављује тек крајем 2000. године.
Мада медији нашироко цитирају Турбанов рад и дискутују о њему, Сапир тврди да то не даје тачну слику тренутног стања трансродних адолесцената. Он тврди да је истраживање компромитовано због тога што је усклађено са специфичним наративом који научници покушавају да провере и промовишу.