Неговање лепоте језика, његове шароликости и изражајности, важно је како би језик био у стању да што јасније пренесе комуникативну поруку. Данас се код младих ова његова функција све више доводи у питање те зато истичемо један такав подухват:
Наиме , у оквиру манифестације „Март, месец српског језика” , расписан је конкурс за ученике путем којег су предлагали речи.Конкурс је организовало Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду .За најлепшу српску реч изабрана је реч „ праскозорје” .
На конкурс је стигло 905 предлога, а трочлана комисија, коју су сачињавале проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Весна Ломпар и мр Весна Николић, изабрала је реч праскозорје као најлепшу од пристиглих.
Предлоге су Друштву за српски језик слали ученици различитих узраста, од оних који похађају пети разред основне школе до оних који завршавају средњу школу, а за речи, као најлепше, су се одлучивали према њиховом значењу, како звуче, према грађењу, симболици или према драгој успомени на оне од којих су их чули.
Да реч праскозорје заиста заслужује пажњу, потврђује и чињеница да се за њу одлучило чак 10 ученика и то Богдан Николић из Пећинаца, Богдан Петровић из Ваљева, Катарина Зарић из Београда, Јана Прекић из Аранђеловца, Уна Савић из Београда, Реља Јарковачки из Панчева, Софија Ненадић из Кнића, Петра Миливојевић из Земуна, Виолета Тодосијевић из Параћина и Александра Марковић из Винче, наводе у Друштву.
Објашњавају да је праскозорје словенска реч која означава време пред излазак сунца, кад зора праска, пуца, а ова слика је видљива и у сложеној творбеној структури ове именице.
Та реч такође носи и дубоку симболику рађања, почетка и наде.
У образложењу предлога ученици су писали да им се чини као да „пуца, уз прасак, љуска дана који се рађа”, да реч означава „ почетак нечег новог, лепог и искричавог”, као и да се праскозорје односи на „нови дан, нови почетак и повратак светлости након таме”, док су неки запазили да та „ једна реч описује толико много”.
У ужем избору нашле су се и речи благодат, благоухан, благовање, јер су због узвишености придева благ у њиховом саставу биле међу најбројнијим твореницама у српскословенском језику.
Нигденигдина се нашла због великог експресивног набоја, ватра, зато што спада у именице са највише значења у српском језику, преумљење јер следи након искреног покајања, мркосвестица, зато што се разликује од општепознате несвестице.
Међу речима које су много пута поновљене као најлепше налазе се љубав, породица, мајка, што, како оцењују у Друштву за српски језик, сведочи о томе да наша деца, упркос свему, држе до правих вредности.
Свих 10 ученика победника биће позвано на Филолошки факултет, где ће им бити уручене симболичне награде, а Друштво за српски језик објавиће дигиталну књигу са одговорима свих ученика, њиховим именима и образложењима која су навели, јер комисија која је бирала најлепшу реч сматра да су сви одговори победили и да су све послате речи најлепше.