Сада је већ познат јавности због свог хуманог геста – сакупљао је новац за болесну бебу, Бошка Гуглета из Новог Сада, који има ретку и тешку болест, спиналну мишићну атрофију тип 1.
Сваки рођендан прослави у кругу вољених које при том замоли да макар 200 динара које су њему наменили поклоне у хуманитарне сврхе , јер њему не трба више од онога што већ има у кући.
– Рекао сам мами да сви који желе да ми купе поклон то не раде, већ да уплате по 200 динара за малог Бошка. Мени поклони нису потребни, имам доста и играчака и слаткиша – каже поносно десетогодишњак док седи за столом на којем је рођенданска торта.
Марек је почео , уз помоћ породице , да прикупља хуманитарну помоћ пре четири године након доживљене трагедије:
– Не бих желео да неко изгуби брата или сестру, као што сам ја. Моја сестра је на небу и свако вече јој машем – каже сузних очију Марек.
Иако годинама уназад одваја новац за болесну децу и децу која живе у тешким условима, Марек је пре неколико недеља отишао корак даље, па је одлучио да лично заради новац који ће уплатити на рачун потребнима.
Каже да је, након што је чуо како мајка и бака причају о болесном дечаку који има рођаке у овом месту, дошао на сјајну идеју да и он помогне и сакупи новац за лечење.
– Помислио сам да бих уз мамину помоћ могао да печем и продајем колаче и сокове у својој улици. То се и десило. Испекли смо колаче, поставили сточић и столицу на улици, окачио сам натпис на којем су писале цене, а и фотографију малог Бошка на којој је писало да му је потребна помоћ – почео је причу овај мали велики човек.
– За прва два дана продаје зарадио сам 12.510 динара, а трећег сам продавао и на базару на пијаци који је организовала моја тетка. На базару сам сакупио 9.000, а неки људи који не живе у Србији су донирали 46.000 динара – искрен је Марек, којег су подржала и већина наставника и другари из школе.
Прве су се одазвале комшије, а онда и други из села који су на Фејсбуку видели објаву дечакове мајке.
– Долазили су људи и из околних места. Моја мама је ставила фотографију на којој се види како продајем колаче – каже малишан, а мајка додаје:
– Окачила сам на зиду на својој страници фотографију Марека који седи за импровизованим пултом, и тада је све букнуло. За ове донације које је Марек поменуо знамо, али смо чули да их је било много више, да су након његовог потеза људи масовно слали СМС за маленог Бошка Гуглету.
Поносна мајка каже да је помагање другима породична традиција и да су они ангажовани у прикупљању помоћи за децу.
– Преживели смо трагедију, ћерка нам је преминула с непуних пет месеци, и тада су нам се добри људи нашли и путем групе на Фејсбуку донирали новац за сахрану. Након тога, и ми смо одлучили да помажемо другима, колико можемо. Ако имам 100 динара на рачуну, уплатићу 100 динара. Шаљемо и поруке за болесну децу, сакупљамо новогодишње пакетиће за социјално угрожене… Марек је са својих седам година одлучио да и он жели да помогне и учествује тако што ће своје поклоне дати онима којима су потребнији – каже мајка Митуша.
– Прабаки и прадеки помажем тако што идем у продавницу – стидљиво каже наш мали хумани саговорник.
Овај малишан има још планова када је реч о сакупљању помоћи за болесне.
– Желео бих да продајем играчке, да опет помогнем неком болесном детету. Нешто ћу оставити за мог млађег брата, а остале ћу продати и новац поклонити оном коме је потребан – истиче Марек.
Вршњацима поручује да је лепо помагати другима.
– Када знам да сам помогао некоме, то је исто као да је мени неко нешто поклонио – кроз осмех каже Марек.