Преносимо саопштење удружења Хрватски покрет за живот и обитељ, поводом скандалозне одлуке Града Загреба да укаже почаст жени која је узбунила читаву хрватску јавност због тога што је одбила савет лекара о превременом порођају и лечењу болесног детета и уместо тога, под изговором „бриге за дете“ и „љубави према њему“, ипак пронашла лекаре који ће га усмртити у одмаклој трудноћи.
редакција портала IFamNews
САОПШТЕЊЕ УДРУЖЕЊА ХРВАТСКИ ПОКРЕТ ЗА ЖИВОТ И ОБИТЕЉ
Поводом доделе признања Града Загреба „Загрепчанка године“ госпођи Мирели Чавајди 31. маја 2023.
Удружење Хрватски покрет за живот и обитељ овим путем изражава констернираност и дубоко разочарање одлуком Скупштине Града Загреба да се признање „Загрепчанка године“ за 2022. годину додели госпођи Мирели Чавајди. Сматрамо да је додела овог признања гђи Мирели Чавајди, која је јавности постала позната по томе што је извршила побачај свој нерођеног сина у 7. месецу трудноће, морално и етички дубоко погрешна и у потпуној супротности с циљем и сврхом награде „Загрепчанка године“.
Наиме, награда „Загрепчанка године“ додељује се сваке године поводом обележавања Дана града Загреба 31. маја грађанкама које су својим деловањем знатно допринеле афирмацији жена у друштву и у јавности, афирмацији женских људских права и равноправности полова, те постигле препознатљиве резултате на подизању квалитета живота жена у Граду Загребу с економског, социјалног, хуманитарног и другог становишта.
Морамо нагласити да искрено саосећамо с госпођом Чавајдом чијем је нерођеном детету дијагностикован тумор, због чега је исход трудноће и будући развој детета постао неизвестан, но њена коначна одлука да у тако касном стадијуму трудноће уз помоћ словеначких лекара усмрти своје нерођено дете (инјекцијом концентрованог калијум-хлорида у бебино срце) ни по чему не заслужује признање које у себи носи награда „Загрепчанка године“. Подсећамо да су хрватски лекари госпођи Чавајди нудили могућност превременог порођаја и лечења детета уколико би то било могуће, но она је то, нажалост, одбила.
Питамо се на који је начин овакав поступак госпође Чавајде допринео афирмацији жена, њихових људских права и равноправности полова или подигао квалитет живота жена у Граду Загребу?
Управо супротно, сматрамо да је поступак госпође Чавајде обесхрабрио жене да ризичну трудноћу изнесу до краја и пруже шансу свом детету да по рођењу добије сву доступну медицинску негу. Јер медицина напредује из дана у дан и оно што се у неком тренутку чинило неизлечиво можда већ за који месец или годину буде излечиво.
Такође, поступак гђе Чавајде промовише неравноправност полова јер шаље поруку да жена може у потпуности сама, без икаквог утицаја оца детета, донети и реализовати одлуку о прекиду живота њиховог заједничког нерођеног детета, па чак и у касном стадијуму трудноће.
Додатно, поступак гђе Чавајде дискриминише болесну нерођену децу јер шаље поруку да нерођена деца за коју се утврди или сумња да имају неко телесно оштећење или болест немају једнако право на живот и медицинску негу као здрава деца, што је у супротности с хрватским Уставом те свим демократским стандардима.
Надаље, поступак гђе Чавајде ни на који начин није подигао квалитет живота жена у Граду Загребу јер промовише намерни прекид живота нерођеног детета у високом ступњу трудноће при чему тај поступак, у случају када није угрожено здравље саме труднице, представља непотребан ризик за здравље жене и често оставља тешке и дуготрајне психичке последице о којима сведоче многе жене које су имале искуство побачаја.
Оно што нас је додатно ражалостило и збунило јесте изјава гђе Миреле Чавајде да награду посвећује свом сину, којем је још за време трудноће дала име Грга, а чији живот је насилно прекинула у 7 месецу трудноће уз помоћ словеначких лечника и подршку неких хрватских медија и политичара.
Такође је неприхватљиво да су све то платили хрватски порески обвезници који већином не подржавају овај нехумани и окрутни чин. Наиме, на захтев гђе Миреле Чавајде, Хрватски завод за здравствено осигурање Републике Хрватске подмирио је трошкове побачаја у Словенији правдајући то тиме да је реч о медицинском оправданом захвату који се не изводи у Републици Хрватској.
Предлажемо да се награда „Загрепчанка године“ убудуће додели некој од многобројних мајки – родитеља његоватеља које су упркос неизвесној медицинској дијагнози храбро одлучиле родити дете, прихватити га, волети га те несебично бринути о њему колико год ће то бити потребно. Такве жене су по правилу „невидљиве“ и незанимљиве медијима те је стога оваква награда изврсна прилика да се укаже на њихов положај и ода признање њиховом пожртвованом раду.
С поштовањем,
Мартина Лукић, дипл. правник
председница удружења „Хрватски покрет за живот и обитељ“