У недавно усвојеном Закону о родној равноправности, стоји да „Род означава друштвено одређене улоге, могућности, понашања, активности и атрибуте, које одређено друштво сматра прикладним за жене и мушкарце укључујући и међусобне односе мушкараца и жена и улоге у тим односима које су друштвено одређене у зависности од пола;”
Оно што министри Михајловић и Чомић нису објаснили зашто је овим законом укинут Закон о равноправности полова, који је могао да претрпи измене и допуне, већ се уводи појам рода, који Устав Републике Србије не познаје.
У образложењу закона стоји и да су „Потребне измене и усаглашавање важећег текста закона са стандардима Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена из 1979. године и Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истамбулска конвенција) из 2011. године било је могуће реализовати једино доношењем новог закона, због њихове сложености и обимности.”
Ако се узме обзира да је и сама Турска, земља домаћин, иступила из Инстамбулске конвенције, као и Мађарска, о чему смо раније писали на нашем порталу, јасна је позадина овог закона. Министар Михајловић прећуткује праве разлоге за доношење овог закона, а то су:
1) Члан 3 Инстамбулске конвенције, који укључује друштвену и небиолошку дефиницију рода, негирајући да постоје само два пола. Уместо тога, промовише целокупну констелацију такозваних не-бинарних људи према ЛГБТ + лобију.
2) У Члану 60 Поглавља VII, конвенција пружа својеврсно “аутоматско” право на азил за жртве родно заснованог насиља што би могло да отвори врата (и границе) великом броју миграната који могу да уђу у земљу на основу овог критеријума.
У наставку погледајте изјаву министра Михајловић и сами ћете закључити да је права истина сакривена од грађана Србије, а антиуставни закон донесен по диктату родних идеолога, чији су експоненти у Влади премијер Брнабић и министри Михајловић и Чомић.
редакција iFamNews-а
Михајловић је истакла да не разуме зашто би било коме сметало да жене, као и мушкарци, имају једнаке услове да живе, раде и развијају се.
„Не видим логику у томе да је некоме прихватљиво да један део становништва, а жене чине више од 50 одсто популације, буде дискриминисан, трпи насиље, нема исте могућности за запослење, зарађује мање за исти рад, а притом су образованије. Да не говорим о женама на селу, самохраним мајкама, Ромкињама, које су жртве вишеструке дискриминације“, казала је Михајловић.
Она је поручила да „када схватимо да једнака права не угрожавају никога и да само такво друштво може да напредује, биће нам свима боље“.