Следеће речи су из Универзалне декларације о људским правима из 1948. године, али износе истину стару колико и време: „Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва“ (члан 16(3)).
Рећи да је породица „основна“ значи признати, као што је то учинио историчар Вил Дјуран, да је „породица крајњи темељ сваке цивилизације познате историји.“
Назвати породицу „природном“ значи рећи, као што је рекао амбасадор Мајкл Џ. Новак, да је „улога оца и мајке, и деце у односу на њих, апсолутно кључно средиште друштвене снаге.“
А изјавити да породица „има право“ на заштиту државе и друштва значи потврдити, као што је то урадила Ватиканска повеља о правима породице, да „породица, природно друштво, постоји пре државе или било које друге заједнице, и поседује урођена права која су неотуђива.”
На који ниво заштите породица има право? Члан 10.1 Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима даје одговар: „Породици, која је природна и основна челија друштва, треба пружити најширу могућу заштиту и помоћ.”
Који приоритет државе чланице треба да дају пружању ове заштите породици? Представник САД рекао је Генералној скупштини на 10. годишњици Међународне године породице: „Најважнија обавеза државе… јесте да поштује, брани и штити породицу као институцију.”
Да су Уједињене нације испоштовале своју обавезу да заштите породицу као природну и основну ћелију друштва, радосно бисмо прославили овај Међународни дан људских права 10. децембра 2022. Али нешто је пошло наопако.
„Концепту људских права међународне заједнице“, написао је Арон Роудс у својој књизи из 2018. године Смањење људских права: како политика саботира идеал слободе, „недостаје интелектуални и морални интегритет“ и он је постао „толико искривљен да се сада користи да оправда ограничења основних индивидуалних слобода и да заговара глобалну регулацију огромног спектра друштвене и економске активности.“
Концепт људских права се сада ретко заснива на идејама и принципима који су му првобитно дали значење. Толико је постао повезан са идеолошким плановима и неозбиљним захтевима да га мало ко више схвата озбиљно. Идеја људских права изгубила је моралну снагу која је некада инспирисала људе широм света да траже слободу и демократију… Међународна заједница изгубила је додир са основом природних права за међународне стандарде људских права.
Природни закон прожима велики део Универзалне декларације о људским правима, али само једном у целом документу заправо налазимо реч „природно”: основна ћелија друштва – и једина групна јединица е за коју се изричито признаје да има права – јесте природна породица.
Игнорисати ту кључну истину значи ризиковати да дође до пропасти, без обзира на то колико се ватрено било која антипородична политика рекламира као кампања за „права“. „Брак и породица су у кризи“, изјавио је папа Фрања. „Ова револуција у манирима и моралу често је развијала заставу слободе, али је заправо многим људима донела духовну и материјалну пустош.“
Древни мудрац Конфучије, кога је Вил Дјуран ценио као највећег мислиоца историје, инсистирао је на томе да се свет не може довести у ред а да се претходно не доведе у ред породица. Време је да се вратимо ванвременској истини да ниједно друштво нити нација не могу дуго да издрже пропаст природне породице. Нека Међународни дан људских права 2022. заиста буде позив да се исправе неправде које прете природној породици, том „незаменљивом темељу цивилизације“, како смо описали на другом месту, „и нашој јединој нади за просперитет, мир и напредак“.