Заговорници права на живот узнемирени су због изненађујуће количине пренаталних тестова с лажно позитивним резултатима на генетске поремећаје.
Њујорк Тајмс је објавио аналитику која показује да пренатални генетски скрининг може бити погрешан чак и у 85% случајева. Ово постаје још више узнемирујуће када се узме у обзир емоционална штета коју жена може да преживи када јој се каже да ће јој беба имати урођену ману и да треба да абортира, да би касније сазнала да би њена беба била савршено добро, само да је добила шансу да живи.
Анализа Њујорк Тајмса фокусирала се на ретке болести, као што су Диџорџов и Ангелманов синдром. Међутим, подаци такође показују огромну вероватноћу за грешку у лажно позитивним резултатима код жена које имају низак ризик за рађање детета с Дауновим синдромом. Др Дијана Бјанки, истраживач Националног института за здравље, објавила је рецензирану студију у часопису New England Journal of Medicine 2014. године, у којој каже да су код сваких десет жена којима је речено да ће имати дете с Дауновим синдромом, пет резултата пренаталних тестови били погрешни.
Ови лажно позитивни тестови су део већег проблема у здравственој индустрији. Организације као што је Планирано родитељство покушале су да закопају ове информације и противе се закону који би исправио овај проблем. Корен ове жеље да се елиминишу „дефектна“ деца може се наћи у речима оснивача Планираног родитељства, Маргарет Сангер, која је једном рекла да су „дефектне залихе, онај људски коров који прети цветању најфинијег цвећа америчке цивилизације“. По њеном мишљењу, ове „дефектне залихе” обухватају не само оне са урођеним манама, већ и децу одређене расе или националног порекла.
Ако се дозволи да се ова врста лекарске грешке настави у нашим државама, то ће имати огромне реперкусије на становништво и етничку разноликост, и омогућиће еугеничким вредностима Маргарет Сангер да живе кроз Планирано родитељство и сваки абортус који та организација изведе широм света.