Наизглед бескрајна плима културе „освешћености“ запљуснула је Универзитет Џонс Хопкинс, који је знатно изменио свој „LGBTQ појмовник“ и притом изобличио термин „лезбејка“. Овај чувени универзитет у Балтимору сада дефинише лезбејку као „немушкарца кога привлаче немушкарци“. Нова дефиниција брише конвенционално значење и не препознаје културни значај термина у корист генерализованијег и нејаснијег тумачења.
Ажурирана смерница отворено заобилази да употреби реч „жена“, занемарујући конвенционално схватање да је лезбејка жена коју привлаче друге жене. Ова нова дефиниција укључује небинарне појединце, али се чини да у том процесу растаче разлику коју означава „L“ у „LGBTQ“. Загонетно је, па чак и парадоксално, посматрати самопроглашену прогресивну левицу како се упушта у оно што изгледа као рат против жена, бришући притом традиционалне разлике унутар саме заједнице коју тврди да штити.
Овај маневар Универзитета Џонс Хопкинс није избегао критике, пре свега списатељице Џ. К. Роулинг, чувене ауторке серијала о Харију Потеру. Роулингова, која је и сама либерална феминисткиња, отворени је критичар ове екстремне политике идентитета и често истиче потенцијалне замке у трци за неограниченом инклузивношћу. Ове мере често служе да замуте дискусију, изазивајући конфузију уместо намераване инклузивности.
Иронично, директорка програма „LGBTQ+ једнакост и образовање“ на Универзитету Џонс Хопкинс, Пола Неира, заправо је трансродни мушкарац (што значи да је биолошка жена која живи као мушкарац), што потврђује да иза оваквог наратива стоји лична идентификација која има предност у односу на биолошку реалност. Ово се може посматрати као регресија, тј. повратак у период лишен научног разумевања, осим што је ово ново мрачно доба јарко осветљено неонским светлима различитости, једнакости и укључености, где идеологија често надмашује здрав разум.
Универзитет Џонс Хопкинс био је под притиском да уклони поменути LGBTQ појмовник након што је изазвао контроверзу на друштвеним мрежама. Међутим, у разговорима и чланцима мање је било речи о апсурдности поруке коју универзитет овако шаље, а више о његовој капитулацију пред реакцијом. Промене које су спроведене у Џонс Хопкинсу симболичне су за шири пејзаж високог образовања у Америци, где се чини да идеолошки конформизам замењује посвећеност интелектуалној строгости и дијалогу. Крајње је време да преиспитамо неконтролисану моћ коју имају заговорници културе „освешћености“ у образовним институцијама, корпорацијама и влади, како бисмо заиста обновили слободно друштво.