Већ дуго имам осећај да сам део друштва, или историјског времена, које је на ивици понора. Не говорим о деструкцији, већ о промени епохе.
И то је уобичајено осећање које такође видим да се помиње у многим чланцима, књигама и мишљењима људи из разних области, и то особа с високим критеријумима, образованим и с добрим аналитичким вештинама.
Западна демократска друштва све се брже крећу ка самоуништењу. Друштвени, културни и духовни хаос у који смо сами себе довели не може се повући: друштвена и мисаона диктатура, заштита животне средине која се ставља изнад личности, антиприродни и антилични закони, закон осећања који је важнији од разума и правде… Све је ово већ неповратно, с моје тачке гледишта. Нема повратка у оквире данашње демократије.
И, као што видимо кроз историју, дешава се шок, брутални раскид који изазива промену и, ако Бог жели и пронађе хероје и свеце који су способни да ризикују и понуде своје животе, накнадни повратак Истини.
По мом мишљењу, овај шок ће доћи са исламизацијом Европе, чије прве симптоме већ видимо. Из тога ће доћи до скоро потпуног уништења западне културе и хришћанских корена Европе, оних које нико више није вољан да брани у политичкој арени.
И тада ће, захваљујући свецима, херојима и онима који су имали визију да чувају традицију и културу чак и ризикујући своје животе, Истина поново моћи да заблиста и изнова осветли свет.
Али хајде да будемо свесни, разумни и храбри, као и спремни јер то можда нећемо видети, али ћемо то интуитивно осетити и мораћемо да припремимо нашу децу за ту промену.
То је само још један циклус у историји човечанства као и многи други пре њега.