Група трансродних социолога без медицинских диплома објавила је студију која се залаже за употребу тестостерона код трудних биолошких жена које се идентификују као мушкарци, упркос познатим здравственим ризицима које то може имати по њихову нерођену децу. Студија тврди да су лекари опрезни кад је реч о употреби тестостерона у трудноћи само зато што су под утицајем онога што ови социолози називају „дискриминаторним уверењима“, а не због научних истраживања.
Студија ове докторе назива „циснормативним и осуђујућим” и оптужује их да тежњу трансродних пацијената за тестостеронском терапијом током трудноће описују као незакониту и себичну. Међутим, научно је доказано да је употреба тестостерона у трудноћи опасна и представља ризик за дете у развоју, те може довести до урођених сметњи, повећаног број спонтаних побачаја и веће стопе превремених порођаја, а такође омета и лучење млека након порођаја.
Ова очигледно идеолошки заснована студија, међутим, покушава да оправда употребу тестостерона током трудноће и наводи да се лекари томе противе јер желе да избегну рађање „другачијег“ детета. Разуме се, овакво резоновање је погрешно, јер није исто кад је неко међуполна особа и кад је трансродна.
Лекари су дужни да заштите и мајку и нерођено дете, а опрезан приступ медицинској терапији сасвим је оправдан. Ипак, ова студија такође лажно наводи да је брига о трудноћи „заснована на роду”, док је она заправо заснована на биолошком полу. Постоје и други начини за превазилажење симптома депресије и телесне дисфорије код трансродних особа у трудноћи који не укључују употребу лекова који могу наштетити нерођеном детету. Тестостерон је опасан за фетус који се развија и расте, а његова употреба током трудноће излаже дете непотребним ризицима.
Ипак, чини се да је здравље деце, која су будућност сваког народа, много мање важно од осећања трансособа и начина на који оне доживљавају свет у коме живимо.